U životu nam se uvek nameće neka situacija u kojoj treba da odaberemo: biranje igre, biranje omiljene boje, biranje ljubimca, biranje omiljene hrane ili pak biranje omiljene muzike. Ako svako ima pravo da izabere, zašto je svaki izbor koji je suprotan našem tretiran kao aberantan odnosno, nepoželjan? Koje je poreklo predrasuda o suprotnom? Po čemu se npr. odabir muzike razlikuje od nekih drugih izbora koje činimo?
Slušanje određene vrste muzike implicira pripadnost određenoj grupi. Ljudski identitet najčešće biva stvoren i otelotvoren kroz kulturu ili potkulturu kojoj pripadaju. Potreba za pripadnošću je, kažu psiholozi, urođena potreba svakog ljudskog bića. Pojam predrasuda zapravo je definisan kao: ,, ...sudovi koji se donose bez prethodnog rasudjivanja.” Kada je muzika u pitanju, problematika u vezi predrasuda skoncetrisana je na relaciji mainstream-subkulture. Mainstream, kako samo ime govori podrazumeva nešto što je po jasno nedefinisanim kriterijumima opšte prihvaćeno dok pojam subkultura obuhvata izražavanje stila života i sistema vrednosti svojstvenog za manje grupe ljudi.
Jedno od mnogih istraživanja, rađeno na ovu temu, sprovedeno na deci koja pohađaju osnovne i srednje škole, potvrdilo je prisustvo predrasuda prema deci koja se razlikuju od većine. Predrasude su bile vezane za muzički ukus, kao i za način odevanja, koji je usko povezivan za preferirani žanr u muzici. Deca u većini navodila da se druže samo sa osobama koje slušaju istu vrstu muzike kao i oni ili da bi se zabavljali takođe, samo sa osobama koje dele njihova interesovanja. Jedna od izraženijih predrasuda, prema pripadnicima subkultura kao što je pank ili metal, jeste da su oni nužno sektaši ili narkomani sa čime se pripadnici navedenih subkultura svakako ne slažu. Još jedna predrasuda vezuje se za pojam dobrovoljnog odvajanja gde muzika, kao i način oblačenja, šalje jasnu poruku da žele da budu izostavljeni iz društva.
Ove izjave su masovno upućene od strane pomenutog mainstrem-a subkulturama, gde možemo pretpostaviti da su pripadnici subkultura primorani da razviju predrasude takođe, kako bi se odbranili. I pored razvijene tehnologije, ovo danas predstavlja ogroman problem u komunikaciji među ljudima jer se pripadnici ,,suparničkih” grupa osećaju ugroženim. Korene ovom problemu možemo najpre tražiti u društvu i kulturnom obrascu, dok bi potencijalno rešenje bilo, uzevši o obzir da predrasude već postoje, resocijalizacija pojedinaca koji ih imaju.
Pitanje za razmišljanje: Da li treba zaštiti mainstream od subkultura ili subkulture od mainstrem-a?
Autorka: Jana Staniševska