Kit Čen (TED Talk: Da li bi ti jezik mogao pomoći da sačuvaš novac?), po obrazovanju ekonomista, odlično se razume i u jezike. O navodi primer da, ako u Kini kažete "ovo je moj ujak", to ne znači isto što u većini evropskih jezika. Prilikom pričanja kineskog vi nemate kud, do da izvučete još potrebnih informacija o datom ujaku. Ovaj jezik zahteva da označite sa koje strane ujak dolazi, da li vam je rod krvnom vezom ili kroz neki brak, a ukoliko je to stric, da li je stariji ili mlađi od vašeg oca.
"Sve ove informacije su apsolutno obavezne. Kineski jezik mi ne dozvoljava da ih ignorišem", kaže Čen. "Zapravo, ukoliko želim da ga ispravno pričam, kineski me tera da konstantno razmišljam o njemu." Zbog ovoga se Čen zapirato:
Da li postoji veza između jezika i načina na koji se ponašamo?
Precizno govoreći, Čen je želeo da zna da li jezik kojim govorimo uziče na naše odluke u ekonomiji. Kako bi to otkrio, napravio je studiju koja bi trebalo da pokaže kako bi jezik mogao da utiče na štednju prosečnog čoveka. Sudeći prema rezultatima ovih studija, definitivno utiče i to veoma!
Dok su "jezici budućnosti", kao što je i engleski, napravili razliku između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, takozvani stari jezici poput kineskog koriste iste fraze da opišu događaj koji se dogodio juče, događa se danas ili će se dogoditi sutra. Koristeći ogroman broj podataka i detaljne analize, Čen je došao do zaključka da velike ekonomske razlike dolaze zajedno sa jezičkim različitostima. Kada govorimo o budućnosti na način da je udaljena od sadašnjosti, ona i deluje udaljenije i mi smo manje motivisani da štedimo za godine koje dolaze. Zbog ovoga, stari jezici koji ne raspoznaju vremena, svojim korisnicima pomažu u štednji, te su oni čak i do 25 posto aktivniji u čuvanju novca za penziju.
Ipak, ovo je samo početak. Postoji ogroman asortiman istraživanja na temu povezanosti jezika sa psihologijom i ponašanjem. Ovo su neki od fascinantnih primera:
1. Navigacija i Pormpuravci
U Pormpuravu, zajednici australijanskih Aboridžana, ne biste položaj nečega opisivali sa "levo" ili "desno" već sa "severoistočno" ili "severozapadno", kaže Kera Boroditski (ekspert u lingivstičko-kulturnoj povezanosti). Oko tri procenta svetskih jezika pričaju o prostoru na ovaj način, umesto na uobičajeni i relativni koji se koristi u engleskom jeziku, prema Boroditskoj. Kao rezultat ovog konstantnog jezičkog treninga, piše ona, govornici ovakvih jezika su znatno bolji u orijentaciji, teže im je da se izgube čak i u nepoznatim predelima. Dok je bila na ekspediciji u Australiji, Boroditski je sa kolegama našla Pormpuravce, koji su pričali Kuuk Thaayorre jezik. Oni ne samo da su instinktivno znali u kom pravcu se kreću, već su znali i kroz koje su tačno predele prošli sve do tad.
2. Krivica i Englezi
U istom članku, Borodotski navodi da na engleskom, često bi se reklo da je neko slomio vazu čak i ako je to bio nesrećan slučaj, ali u Španiji ili Japanu, govornici bi rekli da se vaza sama polomila. Boroditski opisuje ovo kroz studiju koju je sprovela njena učenica Kejtlin Juzi i u kojoj je dokazano da ljudi koji pričaju engleski imaju veće šanse da se sete ko je slučajno slomio jaja, probušio balone ili prosuo piće, nego što je verovatno da se sete Španci ili Japanaci. Boroditski takođe ističe da postoji uzajamnost između fokusiranosti na agente u engleskom i da englesko kriminalno pravo za veći cilj ima kažnjavanje počinilaca nego ostali.
3. Boje kod Zuñi naroda i Rusa
Naša sposobnost da razlikujemo boje ide u korak sa njihovim opisivanjem, kako Čen prikazuje u svom akademskom radu. Istraživanje je pokazalo da Zuñi narod (indijansko pleme iz Novog Meksika), ne razlikuju narandžastu i žutu. Rusi, sa druge strane, imaju različite reči za svetlo i tamno plavu, (goluboy i siniy). Prema istraživanju iz 2007 godine, Rusi su, shodno ovome, bolji u razlikovanju plave boje od Engleza.
4. Polovi na finskom i hebrejskom
Na hebrejskom jeziku, znaci za razlikovanje polova se nalaze svuda, dok finski apsolutno ne razlikuje muški i ženski pol, kaže Boroditski. Studija koja je obavljena 1980. godine, dokazala je da su deca koja pričaju hebrejski svesna svog pola godinu dana ranije od svojih vršnjaka iz Finske. Ljudi koji pričaju engleski spadaju u sredinu, baš kao i razlikovanje polova u engleskom jeziku.
Tekst je odavde.
Prevod sa engleskog: Miljana Nikolić