Poznato je da postoje jezičke zajednice u kojima kategorija vremena kakvu mi poznajemo uopšte ne postoji. Zvuči nezamislivo, ali govornici tih jezika ne znaju šta je vreme, niti ga poimaju kao nešto što prolazi. Rekli bismo da su zbog toga pravi srećnici, ali kako to da jezik na to utiče?
Jezik i mišljenje su usko povezani. I kada mislimo, a ništa ne izgovoramo, koristimo jezik. I to jezik koji smo naučili kao svoj maternji. Samim tim, učeći kategorije koje u tom jeziku postoje oblikovali smo svoju sliku stvarnosti. Sve u toj slici ima svoj odraz u jeziku, pomoću kojeg smo i naučili da mislimo.
Tako mi koristeći razna glagolska vremena da opišemo nešto što je prošlo, što je sada i što će tek doći, učimo da vreme kao takvo postoji i da ono prolazi. Međutim, postoje jezici koji ne poznaju glagolska vremena niti reči kao što su prilozi za vreme ili imenice koje označavaju godišnja doba.
Jedan takav jezik je jezik indijanskog plemena Hopi. U jeziku hopi, vreme nije relevantna kategorija. Oni ne razlikuju da li neko trči ili je trčao ili će trčati. Ali ono što je kod njih važno jeste da li je vršilac te radnje, odnosno „trkač”, viđen kako trči. Onoliko koliko vama čudno zvuči da je bitno da je vršilac radnje viđen od strane nekoga, toliko je Hopijima čudno da je bitno vreme kada je radnja vršena.
Osim plemena Hopi, vreme ne poznaju ni kalifornijski indijanci iz plemena Vintu. U njihovom jeziku ne postoji nikakva razlika između sadašnjeg i prošlog, kao ni bilo kakva predstava sleda, uzroka i posledice.
A ukoliko vam indijanska plemena deluju previše daleko i nepoznato, pogledajte kako su stari Grci poimali vreme. Imali su reč opiso koja je mogla značiti i „iza” i „u budućnosti”. Dakle, oni su percipirali vreme kao nešto što im dolazi s leđa i nestaje u prošlost, pred njihovim očima. Potpuno suprotno onome kako mi vidimo vreme.
Stoga, maternji jezik koji naučimo veoma utiče na naše viđenje sveta i stvarnosti.
Svaki zaseban jezički sistem je svojevrstan kalup prema kojem naš um opaža i oblikuje sve što nas okružuje. Onoliko koliko se gramatički sistemi raznih jezika međusobno razlikuju, toliko se i svetovi u kojima žive njihovi govornici razlikuju.
Tako bi se moglo govoriti o čak nekoliko hiljada različitih svetova. Prava je šteta samo što smo i pored tolikog izbora osuđeni na onaj svet koji nam uobličava naš maternji jezik. Osim ukoliko ste od onih srećnika koji su se rodili u plemenu Hopi.
Mada, ko može dokazati da smo baš mi u pravu i da vreme postoji i teče?
Autorka: Marija Radivojević