Rat ruža

Borba oko vlasti, dve glavne porodice koje nemilosrdno ginu za krunu i sve to pokrenuto smrću jednog kralja. Zvuči vam poznato?

Ipak, ovo nije Igra prestola, već čuveni engleski Rat ruža, koji je Džordžu Martinu poslužio kao inspiracija za jednu od najepohalnijih saga ikada osmišljenih.

Priča počinje kada je stari Edvard III, umro. Njegov najstariji sin je umro pre svog oca, pa umesto da ostali sinovi naslede presto, krunu je dobio desetogodišnji Ričard II, Edvardov unuk. Njihovi potomci su dugo nakon toga prisvajali pravo na presto, posebno Lankasteri (Ili Lanisteri?), koji potiču od Edvardovog trećeg sina i Jorkovi (Ili Starkovi?), koji potiču do četvrtog sina. Lankasteri su prvi došli na presto, a mir je vladao i crvena ruža je posedovala prava na tron sve dok maloletni Henri VI nije nasledio presto. On je bio veoma neodlučan i naivan, te je pristao da oženi Margaret Anžujsku kako bi dobio podršku od Francuza. Margaret je bila lepa, ambiciozna, ali i nemilosrdna kada su njeni interesi u pitanju. Mogla je da smeni mnoge ljude, a posebno joj je smetao Ričard od Jorka, najverniji kraljev savetnik i cenjeni general. Nakon što je kralj pretrpeo iznenadni nervni slom, Ričard postaje Zaštitnik kraljevstva. Ipak, kralj se oporavlja i izacuje Jorka sa dvora. Ričard podiže ustanak, voljan da promeni vlast. Umesto krune, završio je sa glavom na kolcu. Edvard IV, njegov sin, preuzima vlast, hapsi Henrija, dok Margaret beži u izgnanstvo sa svojim svirepim sinom Edvardom od Vestminstera. Iako je bio dobar vojnik, Edvard IV nepromišljeno raskida brak sa francuskom princezom i ženi se devojkom koju voli. To ga otuđuje od najmoćnijeg saveznika, koji stupa u savez sa Lankasterima i okreće Edvardovog ljubomornog mlađeg brata protiv njega. Ipak, on pobeđuje, a svirepi Edvard od Vestminstera umire. Iako je trebalo da ga nasledi njegov dvanaestogodišnji sin, Ričard III, Edvardov brat, poništava krunu zbog navodnog tajnog braka svog brata, čime samog sebe stavlja na presto. Njegova vladavina se ubrzo završava, kada preko uskog mora Engleskog kanala nailazi Henri Tjudor, direktni i legitimni naslednik prestola. Zbog ogromnih nesuglasica između Lankastera i Jorka, Henri Tjudor je dobio podršku, digao vojsku i osvojio titulu. Rat ruža je završen tako što se Henri oženio Margaretinom ćerkom, ujedinivši tako dve ruže i stavivši tačku na stogodišnji rat.

Naša saga počinje takoreći pre samog početka. Ludi kralj umire, a na prestolu ga nasleđuje kralj Robert. Priča tada preskače neke delove istorije, ali se akteri u velikoj meri ponavljaju. Kao I u istoriji, celu zavrzlamu oko titule vode dve glavne porodice, Lanisteri I Starkovi. Mir vlada sve dok kralj Robert ne dolazi na vlast, nekadašnji veliki vladar, koji se sada ipak posvetio piću. Zbog političkih odnosa, on je bio primoran da oženi Cersei Lannister, gordu, prelepu I nemilosrdnu. Mnogo ljudi oko kralja joj je smetalo, ali ponajviše je to bio Ned Stark, kraljev najodaniji prijatelj I najvredniji savetnik. Kralj Robert umire, a poslednja želja mu je da ga, sve do punoletstva sina Džofrija, nasledi upravo Ned. Ipak, umesto da ispuni muževljevu želju, sama Cersei, zajedno sa Džofrijem ne dozvoljava da Ned vlada. On je pokušao da podigne revoluciju, ali, kao I svoj istorijski prethodnik,  umesto krune, završio je sa glavom na kolcu. Ipak, on ima jako potomstvo. Njegov sin Robb je izuzetno sposoban mladić, ali I veoma romantičan. Nepromišljeno prekida brak sa Frejevima, zbog zaljubljenosti u običnu devojku. Ovo mu donosi raskid obaveza, kao I smrt njegove majke, žene, nerođenog deteta, pa I njega- Još jedan lik koji se pojavljuje u priči jeste I Džofri, nemilosrdni sin Cersei Lanister, koji završava isto kao I svoj istorijski prethodnik- mrtav. Priču ipak naglo preokreću pridošli posetioci sa Uskog mora. Dinastija, Targaryen, ćerka Ludog kralja koja navodno, više od svih, ima pravo na presto.