'Stanovnici ovog mesta su bogobojažljivi i idu u crkvu i ne možemo da se pomirimo sa činjenicom da je naš gradić sada povezan sa imenom prljavog romana seksualnog sadržaja, koji govori o sredovečnom čoveku koji se zaljubljuje u devojčicu.'
Teksas, januar 1959.
Kada je 1958. Nabokov objavio svoj kultni roman Lolita, šest stotina stanovnika jednog gradića u Teksasu našlo se u neobičnoj situaciji. Naime, njihov gradić je 1909. nazvan u čast Lolite Riz, unuke jednog teksaškog patriote.
Lokalna baptistička crkva ubrzo je pokrenula i peticiju da se gradić preimenuje iz Lolita u Džekson. Ipak, patriotski nastrojenim stanovnicima ovo rešenje nije bilo prihvatljivo, pa su odlučili da zadrže prvobitni naziv, verujući da će i knjiga i film, koji su brzo steklu ogromnu popularnost, uskoro biti zaboravljeni.
Nekoliko godina po objavljivanju, sam Nabokov je knjigu preveo na ruski, svoj maternji jezik. U početku, ova knjiga je okarakterisana kao erotski roman, ali je ubrzo stekla i svoje zasluženo književno priznanje.
Glavni lik i narator, Hambert Hambert, opisuje prvo svoju prvu ljubav, Anabelu i njihovo vreme vreme zajedno dok su bili još uvek nezrela deca. Onda opisuje njenu smrt, a zatim i početak njegove opsesije nimfetama (devojčice uzrasta 9-14 godina prema kojima oseća seksualnu privlačnost). U jednom trenutku, odlučuje da se oženi, ali taj brak je beznadežan. Posle razvoda, on ide u Remsdejl, kod određenih ljudi, samo da otkrije da je njihova kuća izgorela. U svoju kuću ga prima Šarlot Hejz, koja ima ćerku po imenu Dolores. Po Hambertu, ona je prava definicija nimfete Da bi bio s njom, on ženi njenu majku, ali ona otkriva osećanja koja on gaji prema Dolores u njegovom dnevniku i preti mu da će ga odvojiti od nje. Na njegovu sreću, odmah potom, Šarlot umire u nesreći. On laže Lolitu i kaže da joj je majka bolesna, i tera je da idu od motela do motela. Nakon što je drogira, on želi da je siluje, ali ne radi to. Ipak, sledećeg jutra ona sama inicira seksualni odnos i priznaje da ga je već imala sa jednim dečakom iz kampa u kome je bila. Hambert priznaje da je njena majka mrtva, i ucenjuje je da krene s njim.
Sam roman, pošto je pisan sa Hambertovog ugla gledanja, ne daje mnogo informacija o tome kakva je Lolita kao osoba. Ona je ovde gotovo nepostojeća kao ljudsko biće, jer sam Hambert ne može da se seti da je ona jedno ljudsko biće, jer za njega je samo predmet želje. On sam uverava čitaoce da nije ponosan na ono što je uradio, kao i da je shvatio da je Loliti oduzeo detinjstvo.
Po romanu snimljena su dva filma, rađene mnoge muzičke i scenske adaptacije, a u Rusiji je čak napisana i opera. Lolita se ugradila u pop-kulturu i na neke suptilnije načine: kroz modu (naočare za sunce u obliku srca), dečije igračke i drugo. Kroz ovaj roman se prvi put razmatra seksualizovanost 'potkupljivanja' devojčica lizalicama i plišanim igračkama, a ova pojava, iako sada javnosti direktno servirana na uvid, ostaje do određenog stepena tabuizirana, pa joj se samim tim ni ne posvećuje naročita pažnja. Deljenje slatkiša postaje i predmet humora, a variranjem se ovaj čin potpuno izmešta iz prvobitnog konteksta, da bi se iz mučnog, preko smešnog, ponovo vratio u sferu mučnog (setimo se samo čuvene replike iz filma Lepa sela lepo gore).
Reč lolita je čak ušla u anglofone rečnike, sa značenjem istinski zavodljiva devojčica.
Nabokov kaže da je Lolita njegov omiljeni roman, i da nikad neće zažaliti što ju je napisao. Iako se ovaj roman u početku smatrao lošim, a čak je bio i zabranjen u nekim državama, kasnije je njegova vrednost priznata. Autor je često isticao da je pisanje ove knjiga za njega bilo veliki izazov. Romanom je osvetlio nešto što je šokiralo svet, s obzirom na to da je ova knjiga i danas predmet mnogih diskusija u vezi sa dečjim nasiljem, pedofilijom, požudom i skrivenim porivima, kao i samim činom ljubavi.
Jesu li stanovnici Lolite u Teksasu ipak bili u pravu?
Jesmo li zaboravili Lolitu?
Roman ima status kultnog i preveden je na mnogo jezika, Nabokov je poneo svetsku slavu, Kjubrik je na ovom materijalu režirao još jedan odličan film, pa onakvo mesto u pop-kulturi - reklo bi se, nije verovatno da će Lolita ikada u skorije vreme biti zaboravljena. Valja skrenuti pažnju i na neke od momenata koji nisu jednako često zastupljeni u razmišljanjima o Loliti, jer su manje prijatni za promatranje:
- Prizor zlostavljane devojčice koja stoji na hladnom samo u čarapama (ramena su joj gola i to nas zabavlja, pa ne gledamo u čarape);
- Lolita je uzbudljiv, pucketavi nadimak ('Lo-lee-ta: the tip of the tongue taking a trip of three steps down the palate to tap, at three, on the teeth. Lo. Lee. Ta. She was Lo, plain Lo, in the morning, standing four feet ten in one sock'), ali je pravo ime junakinje Dolores. Dolor na španskom može da označava i fizički bol i tugu ('She was Dolly at school. She was Dolores on the dotted line').
- Aluzija na jednu svetski poznatu i vrhunski obrađenu priču iz 19. veka; Lolitin život u romanu završio se slično kao stvarni život maloletne devojčice kojom se američki pisac Edgar Alan Po oženio, a pretpostavlja se da joj je napisao i pesmu. Nabokov u svom romanu još piše: 'Did she have a precursor? She did, indeed, she did. In a princedom by the sea', aludirajući na Poovo 'kraljevstvo pored mora'. Ipak, i Nabokovljeva Dolores i Poova Virdžinija Klem simpatičnije su nam kad ih zovemo 'Lolita' i 'Lenora'; i lepše su nam kad ih percipiramo kao lutke; ali ne smemo zaboraviti ni devojčicu u čarapama, koja je bila inspiracija za lutku, a čije je detinjstvo ispipano po mestima koja nisu smela da budu dodirivana.
'But in my arms, she was always Lolita.'
Citati su navedeni iz originalne verzije romana 'Lolita' Vladimira Nabokova.
Autorke: Marija Jović i Jovana Georgievski