Od 1995. godine u kalendar je 16. novembar upisan kao Međunarodni dan tolerancije.
Iako nam se čini da živimo u tolerantnom društvu i da uzrečica „Da komšiji crkne krava“ polako isčezava – jeste, isčezava, ali zapravo samo zato što se broj krava smanjuje – realnost je drugačija. Vreme je da skinemo ružičaste naočare i da se suočimo sa njom.
Društvo na celoj zemaljskoj kugli je u nekim oblastima postalo netolareantnije nego ikada. Ona dovodi do mnogih opasnosti, ne samo u psihičkom, već i u fizičkom smislu. Sve je veći broj mrtvih zbog nedostatka tolerancije prema tuđoj veri ili političkom ubeđenju – najbolji primer za to su teroristički napadi koji su u današnje vreme postali svakodnevna pojava. Dnevnici u medijima obasuti su negativnim događajima čiji su koreni upravo netolerantnost.
Ali šta je to tolerancija? UNESCO ju je definisao na sledeći način: „Tolerancija je poštovanje, prihvatanje i uvažavanje bogatstva različitosti u našim kulturama, naš oblik izražavanja i ljudskosti, a koja se neguje znanjem, otvorenošću, komunikacijom i slobodom mišljenja, savesti i verovanjima. Tolerancija je harmonija u razlici.“.
U istraživanju koje je sproveo Poverenik za zaštitu ravnopravnosti u 2014. godini, prema rečima građana, društvo u kome živimo je diskriminatorsko i da - prisutno je i u našoj zemlji. Najmanje smo tolerantni prema pripadnicima drugih etičkih zajednica, prema manjinskim verskim zajednicama, ali najveću diskriminaciju uživaju pripradnici LGBT populacije.
Trebali bi da budemo tolearantni svake sekunde našeg života, a Međunarodni dan tolerancije bi trebalo da služi samo kao podsetnik da su sva bića na kugli zemaljskoj jednaka i bi trebalo da se jedni prema drugima odnosimo sa poštovanjem - ako već ne možemo s ljubavlju. Ali uvek je bolje držati se izreke: „Volite nekog i neka neko voli vas.“
Autorka: Anita Čolak