Nišville Jazz Festival je najzdravija manifestacija kojoj jedna mlada osoba može prisustvovati. Iako možda dosadimo narodu kada svakog avgusta delimo gomile slika i utisaka po Fejsbuku, mogu da kažem da je i to malo i da bi mi dosađivali i više, ali ipak imamo granicu, i želimo da podelimo sa svima koliko je to jedno lepo iskustvo i koliko je lako biti deo svega toga uz samo malo volje.
Duh Nišvila je neuporediv sa bilo kojim drugim festivalom kome prisustvuju hiljade ljudi. Nije se dogodio nijedan veći incident, na Nišvil se ne dolazi da bi se preprodavala droga, da bi se pilo, jelo, alkoholisalo i bežalo od svakodnevice na sve alternativne načine, već se dolazi isključivo zbog muzike i druženja.
Kada se okreneš oko sebe u sred koncerta Vasila Petrova koji peva Sinatru i ostale džez klasike i shvatiš da ne vidiš starije ljude, prosto ne možeš da veruješ! Stariji ljudi uredno sede na stolicama, a ispred njih stotine mladih tik kod bine pleše uz najpoznatije džez šansone. Mladi su tu da otkriju nešto novo, a stariji da se podsete lepih vremena.
Festival uspostavlja snažnu vezu sa mladima, i smatram da je to razlog zašto će opstati još dugo i zašto se razlikuje od svih drugih sličnih manifestacija. Pruža priliku mladima iz Srbije da čuju nešto što na drugom mestu u Srbiji neće moći, i kulturološki itekako uzdiže prosek naše zemlje. To su dva glavna razloga zašto treba da ima enormnu podršku od strane vlade, a on svake godine jedva izlazi na kraj sa finansijama. Samo razmislimo o tome na trenutak. Ko je ekonomski stabilniji na kraju festivala, Exit ili Nišville, na primer? A šta je u suštini jednog, a šta drugog? Poštovanje za izvođače naravno, svaka muzika ga zaslužuje, ali jedan festival je više od muzike koja se na njemu pušta, iz prostog kontakta velikog broja ljudi, socijalnih fenomena koje je nemoguće izbeći, i površno je posmatrati festivale samo kao "džez", "elektro" i drugo.
Volontera ima toliko da ne mogu svi ni da se upoznaju među sobom za 10 dana koliko provedemo svi zajedno u Nišu. Niš je prelep grad kome se uvek rado vraćamo, i zaživi tokom festivalskih dana obojen bojama majici 400 volontera koji se šetaju po tvrđavi. Ni jedan volonter nije otišao kući nezadovoljan ili sa manjkom utisaka. Šta je lepše od toga da se vode rasprave među volonterima ko će koga da menja na smeni da bi čuo Duška Gojkovića, Marčela, Incognito ili druge, manje poznate javnosti džezere, a ne Seku, Radu, Viki i ekipu? Da im od pravila za volontersku opremu više smeta što ne smeju da se grle nego što ne smeju da piju?
Nišville je jedini festival koji ima samo jedan, glavni stejdž koji se plaća, i još 8 stejdževa koji su besplatni a podjednako su blizu i posećeni. Novi Midnight Jazz Dance stejdž je dobio odlične kritike, bio je prepun tokom sva četiri dana, a na njemu se nije puštao tehno i edm, već funk, swing, i razne fuzije elektronike sa nekim od tih pravaca. Da ne pominjem radionice kojima svi mogu prisustvovati i provesti sat, dva slušajući poznate muzičare kako dele savete i odgovaraju na pitanja što posebno mladim muzičarima jako znači. Komentari na internetu, vestima i novinama, su samo pozitivni.
I to je jedna velika potvrda da dobre stvari postoje samo ih oni koji žele vide, a oni koji ne žele, sede u foteljama i kukaju kako nam je zemlja propala i kako je jedini izlaz otići preko granice. Sa jedne strane imam svest o tome, a sa druge strane sam imala priliku da upoznam Nemca koji je nastupao na Nišvilu a oduševio ga je Niš, Zaječar i par drugih gradova. Zar nam su nam potrebni stranci da nam otvaraju oči koliko dobrih stvari postoji u našoj zemlji? One zasigurno postoje, samo su ove druge upadljivije i bučnije.
Nikada nisam sa više ljudi ostala u kontaktu nego sada. Volonteri van Niša, smešteni u domu, juče su čitav dan slali jedni drugima slike iz buseva, vozova, javljali se da su stigli, i da su dobro.
Za kraj treba reći jedno veliko hvala organizaciji Nišvila, gradu Nišu, gostoljubivim Nišlijama i nezaboravnoj ekipi volontera sa kojim sam bila smeštena u studentskom domu. Svi se već sada radujemo sledećoj godini!
Autorka: Milica Slavković