Ježić: priča o besmislenoj žurbi

Tata je imao četrdeset godina, Slavik deset, a ježić – još manje.
Slavik je ježića doneo u kapi, pritrčao krevetu na kome je s raširenim novinama ležao tata i, zadihan od sreće, povikao:
- Tata, vidi!
Tata je spustio novine i pogledao ježića. Ježić je imao šiljat nos i bio je simpatičan. Uz to, tata je ohrabrivao sinovljevu ljubav prema životinjama. Uz sve to, tata je i sam voleo životinje.
- Lep jež! – reče tata. – Simpatičan! Odakle ti? 
- Dao mi ga je neki dečak napolju, - reče Slavik.
- Znači, poklonio ti ga je? – upita tata.
- Ne, trampili smo se, - reče Slavik. – On je meni dao ježića, a ja njemu tiket.
- Kakav sad tiket?
- Tiket za loto, - reče Slavik i spusti ježića na pod. – Tata, treba da mu damo mleka...
- Čekaj malo s tim mlekom! – strogo reče otac. – Odakle ti tiket za loto?
- Kupio sam, - reče Slavik.
- Od koga?
- Od nekog čike na ulici... Mnogo je takvih tiketa prodavao. Trideset kopejki komad...
  Jao, tata, ježić se popeo na krevet!
- Čekaj bre s tim tvojim ježom! – iznervirano reče tata i posadi Slavika pored sebe.
- Kako si mogao da daš tom dečaku svoj tiket za loto? ... A šta ako taj tiket dobitni?
- I jeste dobitni, - reče Slavik, ne skidajući pogled sa ježa.
- Šta se osvaja?
- Frižider! – reče Slavik i nasmeši se.
- Kako to?! – Tata nekako čudno zadrhta. – Frižider?! ... Šta lupaš? .... Odakle ti to znaš?!
- Kako to misliš – odakle znam? – uvredi se Slavik. – Proverio sam u novinama... Prve tri cifre su se poklopile...i ostale... i serija je ta!... Ja već znam kako se proverava, tata! Već sam odrastao!
- Odrastao?! – Tata tako zasikta da jež se, koji je bio ispuzio ispod kreveta, sklupčao od straha.
- Odrastao?!... Trampiš frižider za ježa?
- Ali, mislio sam, - uplašeno reče Slavik, - Mislio sam, frižider već imamo, a ježa nemamo...
- Umukni! – povika tata i poskoči s kreveta. – Ko je on? Ko je taj dečak? Gde je on?!
- Živi u susednoj kući, - reče Slavik i zaplaka. – Zove se Senja...
- Idemo! – opet povika tata i zgrabi ježa golim rukama. – Idemo, brzo!!
- Neću – šmrktavo reče Slavik. – Neću frižider, hoću ježa!
- Hajde, tikvane, - zagrme tata. – Samo da vratimo taj tiket, sto ježeva ću da ti kupim…
- Ne… - ridao je Slavik. – Nećeš… Senjka ionako nije hteo da se menja, jedva sam ga nagovorio…
- Filozof neki, boga ti! – prkosno reče tata. – Hajde, brzo!..
Senja je imao osam godina. Stajao je na sredini dvorišta i sa strahom u očima gledao na ljutitog tatu, koji je u jednoj ruci nosio Slavika, a u drugoj ježa.
- Gde je? – upita tata, nadnoseći se na Senju.  – Gde je tiket? Uzmi nazad svoje klupče igala, prevarantu, i vraćaj tiket! 
- Nije kod mene! – reče Senja i zadrhta.
- A gde je?! – povika tata. – Šta si uradio s njim, zelenašu? Prodao si ga?
- Napravio sam goluba – prošapta Senja i zaropta.
- Ne plači! – reče tata, trudeći se da ostane miran. – Ne plači, dečače...
Znači, napravio si goluba od njega. A gde je taj golupčić?... Gde je?..
- Eno ga na prozorskom simsu...- reče Senja.
- Na kom simsu?
- Eno, na onom! – pokaza Senja sims na prvom spratu.
Tata skide mantil i uspentra se uz oluk. Deca su ga uzbuđeno pratila pogledom.
Dvaput je tata klizio naniže, ali je nekako uspeo da se popne do simsa i skine sa njega malog žućkastog goluba od papira, koji se već bio razmekšao od vode. Spustivši se na zemlju i teško dišući, tata razmota tiket i shvati da je izdat pre dve godine.
- Kad si ga kupio? – upita tata Slavika.
- Još u drugom razredu, - reče Slavik.
- A kad si proveravao?
- Juče.
- Nije to taj tiraž... – umorno reče tata.
- Kako to? – reče Slavik. – Sve cifre se poklapaju...
Tata se ćutke odvoji na stranu i sede na klupu. Srce mu je besno lupalo u grudima, pred očima mu zaigraše narandžasti krugovi.... Tata pognu glavu, kao pod nekakvom težinom.
- Tata, - tiho reče Slavik, prilazeći ocu. – Ne brini se! Senjka kaže da svejedno možemo da zadržimo ježića...
- Hvala! – reče tata. – Hvala, Senja...
Ustao je i krenuo prema kući. Odjednom se jako rastužio. Shvatio je da se nikad više neće vratiti u ono vreme kada se bez ikakve dileme trampi frižider za ježa.


Autor: Grigorij Gorin
Sa ruskog prevela: Jovana Georgievski
Izvor: © AdMe.ru