Da li lažete? Kladim se da ćete reći da ne. Upravo ste lagali. Većina ljudi laže skoro svaki dan. Nekad su to one bezazlene, a nekad veoma ozbiljne laži. Često izbegavamo krizne situacije tako što podešavamo istinu da odgovara i nama i drugima. Sve počinje s jednom laži.
Adam je rekao da nije pojeo zabranjeno voće i bio izbačen sa Evom iz rajskog vrta. Petar je lagao o svojoj povezanosti sa Isusom i odrekao se vere u njega. Talibani su uništavali svoju istoriju pre islama.
Marija Antoaneta, jedna od najdarežljivijih i najrazumljivijih kraljica u istoriji, sigurno nije rekla:,,Sirotinja bi trebalo da jede kolače ako već nema hleba.’’
Haniban nije bio barbarin, već izvrstan kataginski vojskovođa čije se taktike i dan danas izučavaju na vojnim akademijama. Napoleon nije bio nizak, već sasvim prosečan. Nemci su skrivali postaojanje konclogora. Kinezi su u vreme Maoa lomili statue kulture. To je bila takozvana ,,kulturna revolucija’’.
Kao što vidite, istorija koju mi učimo, koji svi uče, ima laži u sebi. U stvari, ljudi kažu da nema istine u istoriji jer je ona bila pisana od strane nekoga. Naravno, ta osoba je beležila istoriju, to jest događaje kako ih je ona videla. To bi značilo da nijedna istorijska činjenica, ma koliko trivijalna bila, nije tačna. Može da se kaže da je pisac više voleo jednu stranu nego drugu, pa je malo promenio činjenice. To više nije istorija, već priča pripovedača.
Smešno je, zar ne? Ljudi kažu:,,Ne marite za reči. One ne mogu da povrede.’’
Ali, mogu da promene istoriju. Svaka država, svaka osoba može promeniti neke događaje tako da njoj koriste. Da li bi to onda značilo da svi menjamo istoriju? Da li svi lažemo?
Autorka: Marija Jović