Jovanu Simiću su mnogi savetovali da ide negde “preko”, govorili su mu da, zahvaljujući svojim idejama, u nekoj drugoj zemlji može daleko da dogura i da mnogo doprinese zajednici u kojoj živi. Međutim, on je još uvek u Srbiji. Bori se da pomogne svojim sugrađanima, deci Srbije, svojoj zemlji. Neko je sigurno do sada pomislio da i on iz svega toga “izvlači ozbljinu korist”, ali niko još uvek nije pokazao spremnost da mu poveri konkretan projekat, uprkos priznanjima da ima sjajne ideje i da mu je organizacija jača strana. Uprkos svemu, ovaj mladi čovek, avanturista, bivši fudbaler i veliki humanista i dalje se bori.
Upamtili smo ga po akciji prikupljanja sredstava za malenu Nađu Novaković, organizacijom aukcije dresova u O.Š. “Ivo Andrić” u Beogradu. Slučajno se tada rodila ideja – umesto da, kako je prvobitno planirao, proda dresove koje je sakupljao godinama, odlučio je da pokuša da organizuje aukciju istih, prikupi sredstva i pomogne devojčici iz svog kraja. Naišao je na podršku ljudi iz zajednice, a kasnije i istaknutih sportista, medija i drugih ljudi dobre volje. Svi su hteli da pomognu jer takvi smo mi, Srbi – kad je neka nevolja, zaista umemo da budemo složni. Ipak, ako postoji pojedinac koji se u potpunosti založio da sve organizuje kako treba, ne mešamo se mnogo. Tako su i Jovana svi pitali kako mogu da pomognu, očekujući konkretne smernice, ali nisu svi bili tako operativni na licu mesta, nekako nam je uvek lakše da nudimo pomoć “iz fotelje”. Jovan je uz pomoć direktora navedene škole i drugih dobrih i predusretljivih ljudi uspeo da realizuje na najsjajniji mogući način ovaj humanitarni događaj, koji je imao zaista veliki odjek u javnosti, a takođe je vrlo pomogao bolesnoj devojčici. O ovome ćemo verovatno gledati dokumentarac i ovaj događaj zaslužuje da bude primer kako jednostavna ideja, veliki entuzijazam i želja da se pomogne mogu da dovedu do pozitivnih promena.
Nađin superheroj ovde nije stao. Ideju za sledeću humanitarnu akciju dala mu je baka koja je radila u školi „Radivoj Popović“ za decu sa posebnim potrebama. Naime, ona mu je predočila kakve infrastrukturne i druge probleme ima ova škola i koliko je potrebna pomoć da bi sve funkcionisalo kako treba. Tako je Jovan odlučio da organizuje Sportski bazar. Opet je u javnosti odjeknula nova priča starog superheroja, a Jovan je odlučio da se drži sporta, kao glavnog motiva u svojim humanitarnim akcijama. On smatra da Srbi mnogo vole sport, da ga dosta prate i da to pokreće ljude, posebno u teškoj svakodnevici kakva je naša. Jovana pokreće vera u ideju i cilj da pomogne drugima, a Srbe pokreće vera u sportiste, u te istinske superheroje koji često postižu vrhunske rezultate uprkos ne tako idealnim uslovima za treniranje i mnogim drugim preprekama. Na kraju, i Jovanovi motivi, i motivi onih koji će doći na Sportski bazar potpuno su zdravi. Takvi motivi su Srbinu potrebniji danas više nego ikada pre.
Hajde da zajedno uradimo nešto dobro za našu zajednicu i neka nam sport još jednom bude motiv i sredstvo za postizanje cilja!
Autorka: Aleksandra Kebić
Tekst je prvobitno objavljen na Aleksandrinom blogu Sport za bolji svet , koji je nedavno pokrenut u saradnji sa Međunarodnim olimpijskim komitetom, sa ciljem da motiviše mlade u Srbiji da se bave sportom, ali i da prikaže šta sve stoji iza uspeha jednog sportiste.
Ako i ti znaš neku sjajnu mladu osobu o kojoj bi voleo/la da pišemo, pozivamo te da nam se javiš na mejl redakcija@mingl.org