“Pisci otvaraju naše umove i srca i obezbeđuju nas mapama na putu do samospoznaje”
“Šta knjige čine za ljudsku dušu?” večito je pitanje. Odgovori na njega su mahom takvi da ih je teško verbalizovati, što nije sprečilo male i velike umove da se njima bave – od Kafke do autorke ovog teksta, mnogo je pokušaja definisanja uloge književnosti u našim životima.
Švajcarski filozof i pisac, Alan de Boton i njegov tim iz Škole života pokušali su da odgovor daju u formi animiranog eseja. Ovaj video nam, u četiri tačke, ilustruje ulogu knjiga u širenju granica lične sposobnosti za empatiju, ukazuje na značaj dobrog štiva za validaciju i oplemenjivanje našeg unutrašnjeg sveta i objašnjava način na koji nam knjige pomažu da se izborimo sa strahom od neuspeha.
Šta sve za nas čini dobro štivo?
1. ŠTEDI VREME
Deluje kao traćenje vremena, ali književnost je izvanredan način da se na vremenu uštedi, jer omogućava pristup spektru emocija i događaja za koje bi bile potrebne godine, decenije i milenijumi da se neposredno dožive. Književnost je najbolja simulacija realnosti – mašina koja nas provlači kroz neuporedivo veći broj situacija nego što bismo ikada mogli da doživimo u direktnom kontaktu.
2. POMAŽE DA POSTANEMO BOLJE OSOBE
Književnost je osnova za magiju posmatranja sveta iz perspektive nekog drugog; omogućava nam da promislimo posledice koje bi naša dela mogla imati po druge, i to na način na koji ih inače ne bismo promišljali, a uz to nam ukazuje nam na primere dobrih, velikodušnih i empatičnih ljudi.
Književnost se hrabro suprotstavlja dominantnom sistemu vrednosti – onom koji visoko vrednuje moć i novac. Pisci nas, sa svoje strane, podstiču da pokažemo više razumevanja za ideje i osećanja koja su od velikog značaja, ali im se ne može posvetiti pažnja u komercijalizovanom i ciničnom svetu, usmerenom na društveni status.
3. LEK JE ZA SAMOĆU
Čudniji smo nego što bismo voleli da priznamo. Često nismo u stanju da kažemo ono što nam je na umu. Međutim, u knjigama pronalazimo opise onoga što suštinski jesmo, napisane s jednostavnošću kakvu svakodnevni razgovor ne bi dopustio. Dok čitamo dobre knjige, imamo osećaj da nas autori poznaju bolje nego što poznajemo sami sebe – oni pronalaze reči da opišu tanušna, neobična, posebna iskustva u našem unutrašnjem životu… Pisci otvaraju naša srca i umove i obezbeđuju nas mapama do sebe samih, kako bismo mogli da do samospoznaje putujemo manje paranoično.
4. PRIPREMA NAS ZA POTENCIJALNI NEUSPEH
Tokom čitavog našeg života, jedan od najvećih strahova je strah od neuspeha, upropaštavanja, od toga da se ne postane, kako bi to tabloidi formulsali – “luzer”. Svakodnevno, mediji nas podsećaju na priče o neuspehu. Interesantno je da mnoge dobre knjige takođe govore o neupehu – na ovaj ili onaj način. Puno je romana, pozorišnih predstava i pesama o ljudima koji su negde pogrešili… Međutim, dobre knige ne osuđuju onako strogo i jednostrano kao što to čine mediji.
Razlog nad razlozima za čitanje je taj da nam dobro štivo omogućava da živimo i umremo sa malo više mudrosti, dobrote i zdravog razuma.
Autorka: Marija Popova
Prevod i adaptacija: Jovana Georgievski
Tekst je odavde.