Kada bi nekim slučajem veliki srpski pisac Miloš Crnjanski koji je "lamentovao" nad Beogradom, vaskrsao, nagledao bi se prosvetarskog jada i odmah bi se vratio na onaj svet da u miru uživa u "carstvu nebeskom". Elem, kao profesor u srednjoj školi odavno želim da objavim čudesa koja se dešavaju u mojoj branši, a koja nam već godinama sistematski čini država, tačnije Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Svake školske godine, u septembru, objavljuje se nešto što se zove lista tehnoloških viškova tj. berza. Ja je od milja nazivam "crna berza" ili deminutivom berzica. Na njoj se nalaze imena profesora koji svake godine ostaju bez časova ili gube posao. Ta lista izgleda kao ona za odstrel 1945. jer su na njoj imena intelektualne elite- pažljivo čitajte: profesor srpskog jezika, profesor istorije, likovne umetnosti, muzičke kulture...sve je jasno kao dan, zar ne? Ovoj zemlji kultura ne treba, istorija ne treba, maternji jezik taman posla... Učene ljude brišu sa liste živih. Oni, pravi, a ne "kvazi intelektualci", rade u tri škole po ko zna kakvim nedođijama da bi prehranili svoju decu.
Da li ih država pita kako im je? Ne.
Zemljo Srbijo, za neke majko, za neke maćeho... Za šljam imaš, za obrazovanje i kulturu nemaš.
Izvini, Crnjanski, lamentujem nad srpskom prosvetom...
Autorka je profesorka srpskog jezika koja nam je pisala i koja želi da ostane anonimna.
Mingl kutak arhiva