Onlajn prodavnica Amazon bliži se monopolskoj ulozi u prodaji knjiga, posebno elektronskih. Ovaj gigant ucenjuje izdavače, obara cene i povrh svega – i sam želi da se bavi izdavaštvom. To je, izgleda, pitanje dana.
Iz Amazonove kuhinje u Sjedinjenim Državama dolaze sve čudnovatije eksplozivne mešavine. Najnovija ideja je paušalni mesečni iznos za e-knjige: Mesečno za 9,99 dolara (oko 7,40 evra) američki korisnici mogu već nekoliko dana birati iz kataloga između preko 600.000 naslova. Za one koji mnogo čitaju to zvuči kao sjajna ponuda. Jer za taj iznos se inače dobija tek jedna jedina knjiga.
Gepard i gazele
Za knjižâre ponuda bi mogla da ima katastrofalne posledice, štampana knjiga bila bi dodatno zapostavljena. Ponuda koja se krije iza slogana Kindle unlimited i koja pre svega važi za korisnike Amazona, verovatno će pre ili kasnije krenuti i u Nemačkoj, drugom najvećem tržištu knjiga u svetu posle Amerike. U SAD ova firma vlada sa oko 60 odsto tržišta e-knjiga. Sve u svemu tamo se svaka treća knjiga (uključujući štampane) prodaje putem onlajn platforme. U Nemačkoj gde još uvek ima knjižara širom zemlje, 20 odsto trgovine (i polovina biznisa sa e-knjigama) pod kontrolom je Amazona. A to neretko vodi aroganciji u poslovnoj praksi.
Koje naslove Amazon može da ponudi u okviru pretplate zavisi i od spremnosti izdavača da sarađuju. Odnos dve strane nije pošteđen trzavica – nedavno je šef Amazona Džef Bezos rekao da će njegova firma loviti izdavače „kao gepardi gazele“. I to se već i dešava – Amazon diktira uslove, traži od izdavača velike rabate, a ko se suprotstavi jednostavno više neće biti prisutan u ponudi ove onlajn-prodavnice ili će biti jedva vidljiv. To važi za štampane i za e-knjige. Za izdavače sukob sa ovim gigantom znači katastrofu.
U Nemačkoj su na nišanu Amazona izdavači Ulštajn, Piper i Karlsen, a u Americi grupacija Hačet buk, koja pripada krugu takozvanih pet velikih. Više je reč o tome da se da primer. Umesto uobičajenih 30 odsto, Amazon traži 50 odsto popusta za e-knjige. Takva marža do sada je važila samo za ukoričene knjige. I zbog toga što se pomenuti izdavači nisu povinovali uslovnom diktatu Amazona, njihovi naslovi isporučivani su s velikim kašnjenjem. To je bilo isto kao i svojevrsni bojkot.
Protest pisaca
U slici sveta jednog menadžera – poput šefa Amazona Džefa Bezosa – kultura knjige ne postoji, a izdavači su suvišni. Iz njegovog ugla, izdavač se samo gura između autora i čitaoca. On bi ih najradije ukinuo. Njegova idealna predstava sve je prozirnija: s jedne strane kreativci, koji pišu, a s druge strane kupci, koji čitaju. Između njih samo Amazon.
Bilo je samo pitanje trenutka kada će se američki gigant baciti na izdavaštvo. Na Amazonu svako može izdati svoju onlajn knjigu, ali tamošnji naslovi jedva da se uzimaju ozbiljno u preostalim knjižarama. Pisci do sada još uvek nisu masovno prešli iz renomiranih izdavača u Amazon, iako su ih mamili unosnim uslovima. Naprotiv, više od 1.000 autora, među njima poznati kao što su Pol Oster, Dona Tart, Džon Grišem i Stiven King potpisali su nedavno protestno pismo protiv cenovne politike Amazona.
Tim više se sada sluša glasina da Amazon želi da kupiti američkog izdavača Sajmon&Šuster, koji također pripada velikima. Pomisao ni u kojem slučaju nije pogrešna. Bezos je nedavno preuzeoVašington post. I o tome kaže da je to bio eksperiment na nepoznatom terenu. I preuzimanje izdavačke kuće Sajmon&Šuster imalo bi pokusni karakter. Ali ono bi Džefa Bezosa odlučujuće približilo njegovom cilju: Ne samo biti vodeći trgovac, koji odlično opslužuje korisnike, već biti i uspešan izdavač, i po mogućnosti postati ozbiljna adresa za autore.
Srpski pisci se još ne mogu pronaći u kolekcijama internet knjiga na Amazonu, a pretpostavka je da se za to ne odlučuju iz finansijskih razloga, ali i činjenice da Amazon još nije otvoren za tržište našeg regiona.Ž
IZVOR: DW/MINGL