Čija je Ana Frank?

Pre 70 godina nacisti su otkrili skrovište Ane Frank. Ona i njena porodica odvedeni su u koncentracioni logor. Ana Frank postala je simbol holokausta. Ali, gde je granica između negovanja uspomena i komercijalizacije?

Pred kućom Ane Frank u Amsterdamu svakog dana vlada velika gužva. Posetioci se uskim stepenicama penju do malih, mračnih soba, u kojima se, zajedno sa svojom porodicom, skoro dve godine skrivala Ana Frank. To je mesto na kome je ona pisala svoj čuveni dnevnik. 

Na današnji dan, pre tačno 70 godina, porodica Frank je otkrivena i transportovana u logor. Petnaestogodišnja Ana i njena sestra umrle su od bolesti i iscrpljenosti samo nekoliko nedelja pre oslobođenja logora Bergen-Belzen. Preživeo je samo otac koji se posle rata odselio u Švajcarsku, gde je 1980. godine i umro. 

Opasnost od banalizacije 

Popularnost Ane Frank ne jenjava. Kuću u kojoj se krila svake godine poseti više od milion ljudi iz čitavog sveta. Taj mit ima i svoju cenu. Holandski istoričar Bart Valet upozorava na opasnost od banalizacije. „Pravo je čudo da se u Amsterdamu još ne prodaju majice i šolje s likom Ane Frank“, ironičan je Valet. 

U knjigu utisaka u muzeju upisale su se i pevačke zvezde, kraljevi, fudbaleri… Kada je pre nekoliko godina trebalo da se poseče drvo kestena u dvorištu kuće Ane Frank, došlo je do protesta. Izdanci tog kestena sađeni su potom širom sveta kao skupocene relikvije, pa tako i u bašti Kongresa u Vašingtonu. 

Opasnost od marketinške zloupotrebe lika Ane Frank je velika. Sledeće, 2015. godine, ističe 70-godišnja zaštita autorskih prava i tada će svako moći da citira njen dnevnik. 



Dva čuvara uspomene 

Postoje dve organizacije koje se brinu za očuvanje uspomene na Anu Frank i sprečavanje komercijalizacije. Međutim, i između tih organizacija vlada rivalstvo. Kome pripada Ana? 

Organizacija „Fondovi Ane Frank“ iz Bazela upravljaju nasleđem njenog oca Ota i imaju autorska prava na objavljivanje dnevnika. Ali, tu je i „Fondacija Ana Frank“ koja se brine o njenom poslednjem skrovištu u Amsterdamu.

„Fondovi Ane Frank“ iz Bazela vlasnici su i ekskluzivnih, filmska prava. Nemačka televizija ZDF nameravala je da snimi film o devojčici koji bi bio prikazan iduće godine, na 70. godišnjicu njene smrti. Međutim, posle dugotrajnih pravnih natezanja s naslednicima, ZDF je odustao od projekta. Organizacija iz Bazela je takođe sudskim putem uspela da dobije i dokumenta Ota Franka koji su se nalazili u „Fondaciji Ane Frank“ u Amsterdamu. Oni bi trebalo da budu izloženi u novom muzeju u Frankfurtu, gde je Ana Frank rođena 1929. godine. 

Kritike na račun predstave 

Poslednji spor o negovanju uspomene na Anu Frank rasplamsao se oko pozorišnog komada „Ana“, koji je maja ove godine premijerno izveden u Amsterdamu. Predstava bi trebalo da gostuje širom sveta. 

Jedna privatna firma specijalno za tu predstavu, sagradila je pozorište. I odmah se našla na meti kritika. Mnogi je optužuju za komercijalizaciju. Među njima je i „Fondacija Ana Frank“ odakle je ocenjeno da se taj komad „prodaje kao zabavno veče sa grickalicama“. 

Ima i drugačijih mišljenja. Mnogi ističu da je upravo ta predstava pokazala svu snagu dnevnika. Kroz kulise i multimedijalnu prezentaciju delova njenog dnevnika, Ana Frank ponovo je oživela – kao talentovana tinejdžerka, neispunjenih snova.

IZVOR: B92
Fotografije su odavde.