Petak, 31. januar, zamalo da bude jedan potpuno običan dan! Ustala sam, doručkovala, popila kafu i u neko doba sela da učim. U međuvremenu, dok sam prelazila gomilu literature za ispit koji me očekuje u utorak, ispila sam još jednu kafu, a onda je zazvonio telefon! Nazvala me je Jovana sa potpunim ushićenjem u glasu: „Brzo, brzo, idi na sajt Ministarstva prosvete, ima neka letnja škola u Oslu! Mani učenje, brzoooo na sajt!“; oduševila me je. Najpre zato što me se setila, a zatim što je sa toliko euforije prenela tu divnu vest. Ipak, moram napomenuti da sam ja za tu letnju školu čula dan, dva ranije, dakle 29. januara od Miloša. Shvatate da nema potrebe da navodim prezimena, znaju oni koji su, a vama je nebitno s kim se ja družim. Šta je u ovoj priči vrlooo bitno? To, što je Miloš bio brži od Jovane! On mi je javio 29., kada je Ministarstvo tu vest i okačilo na svoj sajt, a Jovana 31. popodne, dakle u trenutku kada mi je ostalo još desetak sati za prijavu! Nemoguće? Moguće je! Čak i kada sam prvobitno dobila vest o ovoj međunarodnoj letnjoj školi, začudila sam se da sam za to saznala tako kasno, jer je rok za prijavu 1. februar. Da stvar bude JOŠ banalnija i tužnija, na sajtu te iste letnje škole, našla sam ovo u obaveštenjima: „Requests for a scholarship application must have been made by 15:00 +1GMT, 27 January 2014. The scholarship application is no longer available“. Dakle, rok za podnošenje zahteva za aplikacioni formular bio je 27. januar! A rok za dostavljanje prijave sa svom potrebnom dokumentacijom je 1. februar.
Vodimo se logikom Ministarstva, jer naše Ministarstvo prosvete veruje u svoje studente, zna da smo mi superiornija rasa u odnosu na ostale i posmatrajmo situaciju: Dakle, okačićemo ovu fenomenalnu ponudu za letnju školu, ali bolje da postavimo nemoguć cilj. Da postavimo 29. januara ili ipak 31.? Ma, daj im vremena! Postavi 29., pa nek' ide život! Nek' se svi prijave!
Dakle, imamo tri objašnjenja.
Prvo, gotovo nemoguće, da Ministarstvo ovu informaciju nije imalo do 29. januara.
Drugo, Ministarstvo veruje u svemoguće studente koji vraćaju vreme unazad, popunjavaju aplikacione formulare i sakupljaju potrebnu dokumentaciju za sat vremena.
Treće, nekako najvažnije, Ministarstvo nije imalo interes da ove informacije pravovremeno budu dostupne studentima, kako bi studenti mogli da se prijave.
Imamo ekspoziciju, upoznali ste se sa mojim problemom, zatim zaplet koji je predstavljen u vidu roka, kulminacija neka bude momenat kada ugledam datum 27. januar kao rok za aplikacioni formular, preokreta tj. peripetije nema, a rasplet je nepotpun u vidu mog izlaganja kroz ovu kratku, nazovimo „dramu“.
Zaključak je samo jedan: Studenti, sram vas bilo! Zašto niste svemogući!?
Autorka je Milka Kovačević.
Fotka je odavde.