Ljubav prema knjizi (to je privilegija)

Knjige - naši najbolji i najverniji prijatelji Sigurno mnogi od vas imaju mlađeg brata ili sestru koji se „ne skidaju“ sa kompjutera, igraju igrice, gledaju filmove, surfuju po internetu, deo su raznih društvenih mreža. Verovatno ste i sami deo tog raznolikog virtuelnog sveta, koji nam donosi mnoštvo mogućnosti, informacija, zanimljivosti, ali ako se ne koristi na pravi način može biti i štetan po nas. Dakle, mač sa dve oštrice. Upitaću vas nešto: kada ste poslednji put pročitali neku knjigu, udubili se i nju, ne ispuštajući je iz ruku, dok niste stigli do poslednje stranice? Kada ste poslednji put žalili što nema još koje stranice da vam produži uživanje? I da li ste ikada to osetili? Znam da će među vama biti onih koji će na ovo pitanje odgovoriti potvrdno. Ipak, bojim se da će dobar deo ljudi odgovoriti negativno, što je poražavajuće. Čitanje knjiga je sve manje zastupljeno, više nije „popularno“. Popularna kultura nam nameće nov sistem vrednosti u kome je sve skoncentrisano na internet stranice. Na žalost, život velikog dela mladih ljudi, koji su, sigurna sam, puni potencijala za razne velike stvari, svoj život provodi u dopisivanju na društvenim mrežama, u prikupljanju lajkova, izbacivanju što više „kul“ fotografija, napravljenih na „kul“ mestima, sa tako „kul“ ljudima. Pomenite im čitanje knjiga. Verovatno ćete dobiti pitanje: „A ko to još radi? Ja ne čitam ni knjige za školu, uglavnom nađem neku interpretaciju, a kamoli da čitam van toga!“ Sigurno su vam poznate ove reči.

A to je tako tužno i tragično!

Knjige su pravo blago u koje su skladištene najvrednije i najfinije reči.

One dopiru do skrivenih delova naše duše i pogađaju u samo srce. Sposobne su da u nama pokrenu čitavu buru do tada nama nepoznatih osećanja, da naprave kovitlac i zbrku u našoj glavi, podstaknu nas na razmišljanje, maštanje, stvaranje. One glačaju puteve našeg bića, bruse dijamant naše kreativnosti, ulivaju lepotu i savršenstvo u naš um.

Voleti knjige je privilegija svakog pojedinca.

Knjige ovaj svet čine lepšim i boljim. U njima se nalaze velike životne istine, koje su nam pružili godinama osamljeni pojedinci, baveći se jednom jedinom mišlju ili mnoštvom njih, da bi ih na kraju pretočili u veličanstven vodopad reči, koji nas zadivljuje svojom lepotom i snagom. Između dve korice jedne knjige naći ćete priče o ljubavi, o mržnji, o izdaji, o suštinama života, o traganjima pojedinca, ličnim preispitivanjima, sa kojima se susreće svaki čovek u životu, o zlu, o dobroti, o različitim sudbinama ljudi i čitavih naroda. U njima progovaraju pesnici ili vešti govornici, srećnici ili očajnici, saopštavaju nam svoje misli, strahove, čežnje, bolove, radosti, svoje životne priče i iskustva.

Knjige su zaista naši najbolji i najiskreniji prijatelji. One će nam život predstaviti onakav kakav jeste, pomoći će nam da ga sagledamo u njegovoj punoći, kroz primer pojedinca ili raznih ljudi, pokazaće nam kako treba da se suočimo sa životnom stihijom. Nekada će nam taj isti život uviti u ružičaste oblake ili će nam ga predstaviti kao mračnu pozornicu na kojoj su ljudske sudbine tragične. Kada nam ne donosi istinitu priču sa nekom poukom, već je ona izmišljena, na snazi ostaje estetska vrednost dela, glavno obeležje dela kao književnog i ostaje onaj nezamenljiv i jedinstven osećaj čitanja i stapanja sa svetovima koje nam ono predstavlja.

Dok čitamo, često se možemo poistovetiti sa likovima, kroz njihove dileme možemo razrešiti svoje. Upoznala sam dosta ljudi koji su mi rekli da ih je neka knjiga totalno promenila i otvorila im nov pogled na život ili neke pojave u njemu. Upravo u tome se ogleda vrhunac književnog dela, da nam pored osećaja uživanja otkrije neke nove stvari u životu, načini nas boljim ljudima i podstakne nas na razmišljanje o svetu koji nas okružuje.

Dakle, čitajmo što više. Ne dozvolimo da nas svakodnevne obaveze spreče u tome. Time produhovljujemo i unapređujemo sebe, širimo svoje vidike, prolazeći u procesu recepcije dela kroz jedinstven osećaj uživanja i sagledavanja horizonata za koje nismo ni slutili da postoje.

Autorka je Isidora Jakšić.