Pročitaj i prokomentariši eseje polaznika seminara "Interkulturni dijalog u Srbiji – most ka inkluzivnim i tolerantnim zajednicama". Seminare je organizovao Centar za istraživanje religije Beogradske otvorene škole.
___________________________________________________
Da li su žene stvorene sa istim pravima kao muškarci?
Činjenica je da su se prava žena i muškaraca razlikovala u svim civilizacijskim društvima. Vekovima su se mnogi istoričari i sociolozi pitali zašto je to tako. Učeći istoriju možemo videti da glavnu ulogu u mnogim događajima igra muškarac. Žene su u manjoj meri spominji, tek po koja kraljica.
Još od antičkog doba žena ima podređenu ulogu u društvu. Stari Grci su verovali da se pojedinac treba podrediti blagostanju zajednice, pa tako i nejednakom podelom talenta i mogućnosti. Žena se smatrala bićem niže vrste čija je uloga u društvu samo da rađa. Tada je žena bila na društvenoj lestvici samo iznad roba.
Razvojem monoteistickih religija ovaj problem postaje sve veći. Po Bibliji žena je samo pratilac muškarca. U priči o Adamu i Evi, koja ga mami da pojede jabuku saznanja, žena je prikazana kao grešnije biće jer ostavlja čovečanstvo bez Božije milosti. Razvija se i patrijahalni mentalitet koji je i danas prisutan, najviše u nerazvijenim državama. U ovakvim zajednicama veruje se da žena ima mnogo manje prava od muškarca, kome treba da se obraća sa poštovanjem. Ona je stvorena samo da bude domaćica. Takav način razmišljanja i danas postoji u nerazvijenim delovima sveta, ali su se okolnosti promenile.
U periodu razvitka kapitalizma dolazi do podele poslova, što dovodi do definisanja podele rada među polovima. Žene su se pre svega definisale kao supruge i majke. Iako su mogle da obavljaju neke plaćene poslove, za uzvrat su imale obavezu da vode brigu o domu. Bile su isključene iz procesa donošenja političkih i socijalnih odluka, pa čak i privatnih. Imale su ograničene mogućnosti obrazovanja, i nisu mogle da se zaposle bez saglasnosti supruga. Iako su u socijalnom pravu bile oštećene, žene postaju sve jače i snažnije. Njihova borba za svoja prava i osamostavljivanje počinje krajem devetnaestog veka kada preduzimaju vodeće uloge u revolucijama.
Danas je diskriminacija žena mnogo manji društveni problem. Žene se više ne posmatraju samo kao domaćice i majke, ali i dalje postoje konzervativna shvatanja da su slabije od muškaraca.
Autorka eseja je Valentina Hemeson