Zbog tebe

Sećaš li se onog, ne znam ti ni ja kog oktobra..? Loša sam po pamćenju datuma, izvini, ali nije to ni bitno. Šta sam tada mislila, a šta sada. Bio si samo još jedan prijatelj, nosi si etiketu drugaričin bivši dečko. Do tada te nisam ni primećivala. A od tada.. misliš li da si mi izlazio iz glave? Dobro, možda sam i ja pogrešila. U početku. Izabrala sam nekog drugog, ali šta sada?! Ako je to uopšte bilo tako. Ako ne grešim. Znaš, često si mi davao i uverenja da sam u pravu. A često te i nije bilo briga. Verovatno si se čudio, što mi ne šalje više poruke. Šta nije u redu? Šta se sa njom dešava? Zašto me više ne obasipa pažnjom, ne prostire crveni tepih preda me..?

Već vidim kako se grohotom smeješ. Ili izbečeno gledaš i pitaš se "O čemu ona priča?". Pa hajde, da ti pojasnim. Pričam o tome kako je to kada se zaljubiš. Pričam o tome, kako je to kada ti ne znaš da li je to neuzvraćeno ili ne. O tome kako nekada jeste, kako nekada nije. Pričam o gomili iznerviranih dana. I srećnim noćima. Više te ni ne sanjam. A tako sam volela kad sam te sanjala. Svako buđenje sa osmehom.. a sada, šta je sada?! O čemu ti sanjaš, o kome ti razmišljaš?! Nikada ništa jasno nisi mogao da mi kažeš. Ne zanima me šta želiš da upišeš, bre, ni filozofiju, ni psihologiju, ma ništa!

Želim jasan odgovor, ali znam da ga nikada neću dobiti. Znala sam to odavno, samo što ne mogu da odustanem.
Znaš, ja sam takva, kada nešto započnem, isteraću to do kraja i ništa me ne može sprečiti.
Sve do ovog momenta.
Do ovog prijatnog julskog dana.
Previše prijatnog i previše dobrog da bi bio istina.
I naravno nije.

Zbog tebe.


Autorka je Milana Veljko.
Fotka je odavde.