Pomislite samo na količinu stvari koje počinju i završavaju se poljupcima: kao jutra, susreti, ljubavna poznanstva, petak uveče; nedelja ujutro, rodbinski skupovi, rastanci, poruke i odlasci na spavanje.
Ljubljenjem pokazujemo naklonost, pojačavamo osećaj bliskosti i utičemo na lučenje hormona sreće; a ljudska bića treba da rade na gajenju ovog osećaja, jer je važan kako za mentalno, tako i za fizičko zdravlje. U prilog fizičkom zdravlju ide i to da se prilikom poljupca u usta razmenjuju bakterije koje utiču na osnaživanje imunog sistema kod partnera, pa nije mit da su zaljubljeni ljudi otporniji na bolesti. Prilikom fiziološke razmene, naš organizam prima i određene informacije koje se tiču genetskih osobina onog s kojim se ljubimo, pa tako osoba čiji su nam poljupci „ukusni“ najverovatnije predstavlja kompatibilnog seksualnog partnera/ku.
Ljubljenje pozitivno utiče i na naš socijalni mozak – deo odgovoran za stupanje u društvene interakcije i ponašanje tokom njih. Dodir koža-na-kožu uopšte je od izuzetne važnosti kada je socijalni aspekt naših ličnosti u pitanju. Kao bebe, komunicirali smo sa svojim majkama upravo na ovaj način, a potom se ovaj način komunikacije proširio i na druge naše odnose. Iako je poznat svim kulturama i civilizacijama, poljubac ima različite oblike i simboliku. Eskimi, Maori i Polinežani dodiruju se vrhom nosa. U arapskim zemljama poljubac je gest poštovanja, pa u Maroku mlađa osoba uvek poljubi ruku starijoj, a zatim i vrh glave. Poljubac u ruku uvek je znak poštovanja, a poljubac u koleno ili stopalo, poznat u nekim društvima, odaje potpunu poniznost i potčinjenost. Za Kineze i Japance poljubac je vrlo intiman, gotovo seksualni čin i dozvoljen je samo daleko od radoznalih očiju. Ni Indusi ne vole ljubljenje na javnim mestima; oni čak cenzurišu poljupce u filmovima. Evropski poljubac nepoznat je u indijanskim plemenima, izuzetak je pleme Hopi. Na ostrvu Hokaido uživaju u međusobnom ujedanju, a na Baliju, vrhunac intimnosti je približavanje lica i upijanje mirisa i topline pokretima i dodirima. Kod Papuanaca je tradicionalni poljubac nepoznat, ali oni poznaju "mitataku" - grickanje trepavica voljene osobe. Za afrička plemena usta predstavljaju izlaz, te postoji strah da se prilikom ljubljenja ne izgubi duša. S druge strane, nigerijska plemena poljubac doživljavaju kao akt sličan kanibalizmu i kažnjavaju ga bičevanjem.
Evropska percepcija poljupca nijansirana je u skladu sa seksualnom liberalnošću nacije; a deluje da je u Srbiji on dozvoljen svuda – na ulici, u školskim hodnicima, po ćoškovima na žurkama, u sred plesnog podijuma i na drugim manje ili više javnim i bizarnim mestima. Naš egizibicionizam seže do slika na Fejsbuku, tako da i oni koji su propustili priliku da vide dvoje kako zavlače jedno drugom jezik u usta, mogu to da pogledaju u bilo koje doba u par jednostavnih klikova. U eri TV i internet seksa, intimni čin kao što je poljubac izgubio je deo svoje ekskluzivnosti.
Ostaje nam još samo da se nadamo ukusnim poljupcima u mraku nečije sobe ili nekog žbuna, koje nema ko da slika i koji se ne zapisuju niti opisuju, već se jednostavno pamte.
Autorka ti preporučuje da poslušaš ovo i poljubiš nekog! :)
Autorka: Jovana Georgievski
Mingl kutak arhiva
O ljubljenju
