Vratio sam se. Pre manje od 24 sata bio sam u potpuno drugom svetu, daleko, ali sada sedim ovde gde me pozdravlja zemunski horizont. Ovo nije moj balkon. Niti je ovo moj stan. Ovo nije ni moj grad. Jedine moje stvari su vreća sa odećom i dve iznošene torbe koje mi stoje pred očima sa svim umorom od putovanja prethodnih godina i bolom u srcu.
Poslednjih godina, bio sam poput utamničenog stranca. Izgubljeni pridošlica. Autsajder u agoniji gušenja. Ali sada sam se vratio nazad – postao sam nostalgični putnik koji je ponovo prodisao. Došao sam ovde pre par godina, prvi put u potrazi za avanturom. Malo sam znao o Srbiji, ali sam žudio za opasnošću, nečim što Zapadna Evropa ne može da pruži. A otkrio sam nešto potpuno drugačije. Sada sam se vratio da bih osetio to isto. Sigurnost.
Sedim sâm na skromnom balkonu, ali sve sam, samo ne usamljen. Miris domaće kuvane hrane izvire iz unutrašnjosti stana, muzika je topla i prijatna. Ne želim da uđem unutra. Želeo bih da ovaj trenutak traje zauvek. Vremenska razlika trebalo bi da me obori u krevet, ali sam vrlo budan i ništa me ne može otrgnuti od osećanja da će sve biti u redu. Ni oblaci s grmljavinom koji se lome preko Dunava. Čak ni neprijatan dim cigarete koju sam kupio u fri-šopu. Ni zabrinutost šta me očekuje kada za nedelju dana napustim ovu zemlju.
Upravo sada, sve je kao što treba da bude. Čak su i nesavršenosti savršene. Dok mi prve kapi kiše dotiču otkrivene sake, posmatram stariju ženu na susednom balkonu kako prostire veš u neizbežno neuspešnom pokušaju da se osuši. Ponovo se zaljubljujem u ovu zemlju. Ovo mesto nije pretenciozno. U njemu se krije nešto iskreno, privlačno i romantično – nešto što se ne može videti na razglednicama. Ovaj grad nije Pariz, Berlin niti London, a ja ga drugačijeg ne bi ni poželeo.
Dok vijugavi dim moje cigarete pleše na iskrivljene vokale muzike koja dopire iz stana, uživam u ovom osećanju topline i udobnosti. Prijatelj kuca na prozor da me obavesti da je večera gotova. Gasim cigaretu uz poslednji dim. Ustajem da uđem. Ovo nije moj balkon. Ovo nije moj stan. Ovo nije moj grad. Ali u ovom trenutku, ovo je moj dom.
Autor: Ian Fouli
Preveo: Milan Petrović Tica
Izvor: Liceulice
Sliku smo našli ovde.