Trideset treći američki predsednik, Hari Truman, nazvao je Elenor Ruzvelt Prvom damom sveta. Danas, pedeset godina nakon njene smrti, reči ove dame se citiraju, a dela pamte. Ko je zapravo ona i kako je uspela da postane jedan od najvećih boraca za ljudska prava koje istorija poznaje?
Novac ne može kupiti sve. Retki su ljudi koji ovu davno zabeleženu misao razumeju, a Elenor je svakako bila jedna od njih. Odrasla u izuzetno bogatoj porodici, imala je sve sto je želela, sem ljubavi i topline porodičnog doma. Majka i stariji brat umrli su dok je ona još bila dete, otac alkoholičar dve godine kasnije. Jedan od njenih bliskih prijatelja rekao je da je ona u ovom periodu bila usamljeno, ružno pače. Međutim, ono što ju je još kao devojčicu činilo Prvom damom bio je njen ponos i dovitljivi um. Još tada je rekla da "koliko god ženino lice bilo neprivlačno, ako se na njemu ogledaju čast i poštenje, ona će privlačiti sve oko sebe". I zaista, vodeći se ovim, uspela je da privuče Franklina D. Ruzvelta, dalekog rođaka njenog oca, koji će kasnije postati trideset drugi američki predsednik.
Ljudi koji zive običnim, normalnim životima, misle da su bolesti bogatih i slavnih lakše, da njihove rane brže zarastaju i da slomljeno srce manje boli. Istorija ne zna da li je Elenorino srce bilo slomljeno nakon što je otkrila da je muž vara. Ona se, još jednom, ponela ponosno, kako jednoj dami i dolikuje. Ostala je u braku sa njim i kada se ubrzo potom teško razboleo. I u dobru I u zlu.
Ubrzo je počela da pruža podršku američkom narodu koji je u to vreme bio pogođen Velikom depresijom. Prikupljala je novac za vojsku i obilazila vojne kampove. Otvoreno se protivila pojedinim odlukama svog muža i zalagala se za ravnopravnost svih ljudi širom Amerike.
Priča o životu Prve dame sveta završila se jednog novembarskog dana 1962. godine. Ali čovek živi sve dok živi i sećanje na njega, a sećanje na Elenor još uvek ne bledi. Jednom prilikom je rekla: "Svakog dana uradite nešto što vas plaši”. Ona je verovala da je ovo ključ uspeha. A mi nikada nećemo znati da li je bila u pravu ako se ne usudimo da pokušamo.
Autorka teksta je Katarina Pavlović