Kako je mirišljavo pismo i goluba pismonošu 18. veka, zamenila elektronska pošta modernog doba? Svakodnevno prepričavanje dogodovština sa sinoćnog chat-a je postalo opsesija devojkama (kao i momcima koji uzalud to poriču) u prestonici ali i van nje..
Fejsbuk: pojam ili način i stil današnjeg, urbanog života. Neki ga bojkotuju (ali gle’ čuda, ipak svi imaju svoj profil tamo), dok se drugi kunu u polularni „fejsić“. Nisam mogla, a da se ne zapitam: „Šta ako bih nekoga prihvatila za „prijatelja“, da li bih onda toj osobi, koju na ulici ne bih ni pogledala, dala pozivnicu i obezbeđen prvi red u pozorišnoj predstavi „Moj Život“?“ Ako je tako, onda je ta osoba zaista srećne ruke. Kako god, ne želim da većina ljudi iz škole, pa čak i profesori vide u albumu moju tagovanu izobličenu facu sa sinoćnjeg punoletstva.
Kad mislim o tome uvek padne na pamet moja drugarica Zlaća. Toliko se zbližila sa svojim „prijateljem“ da je pored svakodnevnih razgovora i četovanja sa njim, na kraju završila SA njim... Možda bi to postalo i razumljivo, ali ona se nije tu zaustavila. Nastavila je da upoznaje onlajn udvarače, odlazila bi na kafe sa njima. Uglavnom su to bili dobrostojeći momci i jedino što bi joj ostalo kao uspomena na njih, je novi par Escada cipela. Na kraju, sve bi se, po ko zna koji put, završilo brisanjem naloga, ili ’’izbacivanjem’’ sa liste prijatelja... To bi pratio i novi status: „NN is now single“...
Pored ovog oblika „veze preko veze“ nailazimo i na onu ljubav kada je par odvojen desetinama, stotinama ili hiljadama kilometara i kada je to jedini način da komuniciraju i ostanu u kontaktu. Može li se to uostalom nazvati vezom, viđanje nekoliko puta u toku meseca ili čak godine? Crv sumnje će se uvek nalaziti u jednom ili oba partnera... Da li je veran/verna, gde je sada, sa kime je, misli li na mene? Kod mladih danas to i nije toliko rasprostranjeno... Više je reč o produžetku letnje varijante ljubavi kada su oboje bili zaneseni, pa su odlučili da vrelinu trenutaka „ispod palme na obali mora“, prenesu na tastaturu... Konekcija je tada prekinuta.
E, onda opet kreću nova poznanstva ili se obnavljaju stara i većina vremena je opet utrošena na internet, u nadi da ćemo sledeći put kada uđemo na svoj nalog, naići na zahtev za prijateljstvo od novog, super, kul, ultra poznanika sa sinoćne žurke, koje se skoro i ne sećamo. Jedino smo upamtili (u mom slučaju, ne) one savršene bele zube i miris cigareta koji traje ceo sledeći dan dok pokušavamo da razaznamo u ogledalu svoju blago izobličenu facu.
Sledeći put, pre nego što nekome odgovorimo na poruku, moramo se setiti da u realnom svetu postoje četiri stvari koje nikada ne možemo da povučemo ili vratimo, a to su: uživo izgovorena reč, odapeta strela, prošli život i neiskorišćena mogućnost.
Putem poruka u inboksu uvek možemo razmisliti pre nego što odgovorimo kako i šta ćemo reći. Ako se pogrešno izrazimo i to povredi nekog, u virtualnom svetu neće imati toliku jačinu. Problem nastaje ako u svakodnevici počnemo zaboravljati da u govoru ne postoji opcija delete, stop sending i pause. Očigledno je da se wireless ljubav okončava lako, kao što uključimo opciju „nedostupan“.. Uvek će jedan od partnera zauvek otići offline...
Autorka: Selena Latinović
Sliku smo našli ovde.