Čemu? Zašto? Da li mi to biramo ili kontrolišemo? Svađe nisu ništa. Svađe uključuju razgovor, pogled, dodir, emocije. Hladne ruke su dovoljne da shvatiš besmislenost svega. Nateraju te da se trudiš da zaboraviš sve što si ikada učinio za tu osobu. Terati sebe da zaboraviš je jedna od najtežih stvari. Naterati sebe da prihvatiš da je to tako - još teže. Ali, znam šta je lako: Dozvoliti sebi da upadneš u sva ta odvratna stanja. Poređati sve uspomene i stvari koje vode do uspomena na jedno posebno mesto, daleko i od uma i od srca, nadajući se da će to nešto promeniti.
Davati nekome nešto svoje. Davati samo mrvu. Samo delić. A onda deo sebe. Truditi se. ne zbog sebe, zbog drugoga. Raditi sve da toj osobi bude bolje. Pokušavati da je oduševiš svakog minuta. Učiniti sve zanimljivim. Sve to raditi iako ta osoba to nije zaslužila. Kada je neko zapravo to zaslužio? Onda kada smo mi to prvobitno dobili od nje ili samo onda kada mi to odlučimo? Ne zavisi od situacije. Ne zavisi ni od čega. Obratiti pažnju na detalje, govoriti lepe stvari, iščekivati svaki minut, sekund, pogled, dodir, dah.
Autorka: Anja Jakšić
Slika je odavde.