Mingl kutak arhiva

Svako može biti Deda Mraz

Svako može biti Deda Mraz


Romski dečiji centar (RDC) uz pomoć Novosadskog humanitarnog centra (NSHC) tokom decembra organizuje humanitarnu akciju prikupljanja slatkiša za novogodišnje paketiće koji su namenjeni siromašnoj deci u Novom Sadu. Slatkiši se prikupljaju na žurkama u kafićima za koje je ulaznica slatkiš, ali i na fakultetima Univerziteta u Novom Sadu. Organizatorka ove ali i mnogih drugih akcija koje realizuju NSHC i RDC jeste Dobrila Pejin.

Dobrila Pejin je saradnica NSHC-a i koordinatorka volontera RDC-a. Ona je i sama bila volonterka u ovim centrima od 2009. godine i tako stekla iskustvo koje ju je dovelo do pozicije koordinatorke i organizatorke akcija kao što je prikupljanje slatkiša za paketiće. Paketići su namenjeni socijalno ugroženoj deci kojoj Romski dečiji centar pruža podršku u obrazovanju. Tokom školske godine, svake subote oko 60 njihovih volontera u osnovnim školama u Novom Sadu radi sa oko 150 đaka svih uzrasta. Volonteri im pomažu da uspešno savladaju gradivo i završe školu.

Otkad realizujete akciju sakupljanja paketića za decu sa kojima Romski dečiji centar radi i odakle ideja za ovu akciju?

- Akcija postoji već tri godine. S obzirom na to da nemamo novčana sredstva ili budžet da bi se sami finansirali, morali smo da smislimo kako da na kreativan način dođemo do slatkiša za paketiće pa nam je pala na pamet žurka za koju bi ulaznica bio slatkiš. Svake godine se širimo po malo i sa porastom broja dece treba nam i više paketića. Ove godine akcija se proširila i više nego što smo planirali pa sad sakupljamo slatkiše i za drugu decu sa kojima Novosadski humanitarni centar radi, a ne samo za decu iz RDC-a. Ako budemo imali viška paketića, nosićemo ih u Svratište, Dečije selo ili negde drugde.

Ova akcija nije jedina koju organizujete za decu sa kojom radi RDC. Možete li nam reći o kakvim se još akcijama radi?

- Ono što je naša glavna aktivnost jeste podrška deci u obrazovanju koju organizujemo u tri osnovne škole, a to su „Veljko Vlahović“ u Šangaju, „Marija Trandafil“ u Veterniku i „Jožef Atila“ na Telepu. Osim toga radi se na motivaciji dece da završe školu i da upišu srednje škole. Takođe povremeno organizujemo kućne posete tokom kojih razgovaramo sa roditeljima i dajemo im podršku da aktivno učestvuju u obrazovanju svoje dece. Redovno održavamo kontakte sa školama, ali se isto tako trudimo da za decu RDC-a obezbedimo i drugu pomoć, što materijalnu u vidu knjiga i školskog pribora, što neku drugu vrstu pomoći kao što je pravna. Što se tiče obrazovnog dela, deca su podeljena u grupe po razredima, ali se radi i individualno sa decom koja imaju većih problema u učenju. Za njih je organizovana posebna grupa jer često imamo problem sa decom koja dođu u starije razrede, a ne znaju da čitaju i pišu. Ovo se dešava najčešće zbog toga što nisu na vreme krenuli u školu ili što nemaju dovoljno pomoći kod kuće. Prepreka im je obično i jezik pošto većina njih govori albanski ili romski, dok im srpski nije maternji. Osim edukativnih, naši volonteri za decu organizuju i kreativne radionice.   

Koliko su deca otvorena za saradnju i spremna da prisustvuju radionicama?

- Samim tim što deca dolaze dobrovoljno subotom na tu našu interno nazvanu dopunsku i samim tim što dolaze i pre nego što mi stignemo dovoljno govori o njihovoj želji. I uvek su radi da dođu ne samo na dopunsku već i na kreativne i edukativne radionice. Njima su dodatne aktivnosti zanimljive jer na taj način lakše prihvataju i savlađuju gradivo pa se mi trudimo da ih organizujemo što češće i da na taj način maksimalno iskoristimo i spojimo njihovu motivaciju, kreativno učenje i kreativni rad.

Vaš cilj je i socijalizacija i inkluzija Roma. Na koji način to realizujete i koliko je uopšte za društvo u celini bitna inkluzija Roma?

- Organizujemo izlete, odlaske u pozorište, bioskop ili na neke druge manifestacije. Međutim, ove aktivnosti realizujemo samo kada nam to sredstva dozvoljavaju. Velika pomoć stiže od Erste banke koja nam svake godine organizuje izlet na Stražilovo. S obzirom na to da su Romi, a posebno romske devojčice, često diskriminisani i da su jedna od ugroženih i marginalizovanih grupa u Srbiji sve ovo što radimo svakako da ima mnogo koristi i za društvo. Da bismo sprečili siromaštvo pre svega moramo nešto uložiti u te ljude, pomoći im da lakše dođu do zaposlenja. Ako im obezbedite redovno i kvalitetno obrazovanje pomoći ćete im da sutra nađu posao. To je neki početni korak od kog krećemo pa kako se oni razvijaju tako im se i mi prilagođavamo i tražimo druge načine da im pomažemo.

Romski dečiji centar ima poteškoća sa finansiranjem, a ipak opstaje skoro deset godina. Kako vam to uspeva?

- RDC postoji od 2003. godine. U početku smo imali budžet, međutim, on je posle par godina ukinut. Finansije su nam zavisile od povremenih donacija grada ili građana, ali od ove godine je naš budžet definitivno nula. Snalazimo se tako što rade volonteri. Sve naše akcije su volonterske, a volonteri su uglavnom studenti koji su spremni da rade bez ikakve naknade. Ono što bi nama zaista trebalo jesu sredstva za naknadu putnih troškova volontera. Ne bi trebalo da idu u minus zato što su volonteri već barem da budu na pozitivnoj nuli. Isto tako bi nam koristio novac za organizaciju izleta da ne zavisimo samo od dobre volje građana ili od neke naše kreativnosti u tom momentu.

Spomenuli ste dobru volju građana, na koji način oni mogu da pomognu?

- Oni mogu uvek da se prijave da volontiraju kod nas i da tako doprinesu radu NSHC-a i RDC-a. Takođe, uvek primamo donacije u vidu odeće, hrane, knjiga i školskog pribora. Pred Novu godinu tu su i paketići tako da nam treba i slatkiša. 

Intervju sa Dobrilom Pejin napravila je mlada novinarka Nataša Niškanović.
Fotografiju smo našli ovde

Najnovije