Kako pobeći od sebe

Dobar način da pobegnete od sebe je da ne gledate dobre filmove i ne čitate dobre knjige - da uranjate u čiklit romane i zurite u horore koji u vama više ne izazivaju ni trzavicu; da raspravljate o drugima i da dobro poznajete detalje iz tuđih života, jer onda ne morate da se po ceo dan bavite svojim sopstvenim.

Jer živeti sa sobom je naporno. 

Dobar način je i da ne otvarate internet stranice na kojima su sadržana putovanja ili informacije o vašim interesovanjima koje vaš pravitelj i roditeljka ne odobravaju; dobro je kad ne putujete nigde i imate dobre ocene iz svih predmeta, jer ne postoji ništa zanimljivije zarad istraživanja o čemu ste spremni na lošu ocenu iz engleskog ili matematike.

Jer nepoštovanje tog neprikosnovenog autoriteta čini vas lošim detetom. 

Kuda odlaze „loša“ deca?
U prihvatilište, pozorište, na ulicu, na Klimandžaro, u pakao, u život baš onakav kakav su želeli; gde?

Lako je pomiriti se s autoritetom i živeti po pravilima – dok god ne razmišljate o tome.
Čim uključite mozak, imate problem.
Ogroman problem.

„Moj problem je što ne znam šta hoću.“
„Kako da znaš šta hoćeš, kad te niko nikada nije istinski pitao šta hoćeš? Šta TI hoćeš“, rekao mi je jednom prilikom N.

On će biti sjajan tata.
Takvi ljudi treba da se razmnožavaju.  
Utegnuti smo kao društvo – parama, steznicima, normama i moralom na prodaju.

Volim vas ja, mama i tata.
Ali neću zbog toga uvek baš kako vi kažete.

Zato što sam odlučila da smislim šta je to što ja hoću i da probam da se pustim;
pa šta bude.  


Autorka: Jovana Georgievski
Slika je odavde.