tužna sam.
zato ti ništa i ne pišem.
par puta sam krenula, ali nisam mogla.
znaš, divna je ona muzika koju si mi poslao.
pa šta da ti pišem?
ne znam ništa, osim da bih plakala 24/7
i da ne bih ustala
narednih ne znam koliko.
..mislim da me telo boli od mentalnog bola.
da ne mogu da spavam.
da imam breakdown-ove
da mi se povraća
da se jako plašim
da ne vidim svetlo nigde oko mene
da ne znam čime sam zaslužila da mi se ovo sve dešava
da šta god ovaj život hoće od mene da napravi
nije humano više, ne mogu da izdržim.
mogao je jednom da me preskoči.
hoću da nestane ovaj kofer tuge koji vucaram za sobom.
briga me što imam ovako loše iskustvo
i sve što sam prošla.
hoću da budem studentkinja 1. godine
koja se smeška,
i koja je kul,
i osim što treba da uči
nema o čemu drugom da brine,
i koja izlazi sa svojim prijateljima.
prijatelji tako jako stiskaju kad te grle, je l?
i beograd isto.
nikad nisam bila ovako zimogrožljiva.
ali ja volim zimu.
Autorka: M. S. (na njeno insistiranje)
Slika je odavde.