Danas, sutra, nikada

Svakog dana ustajemo sa nadom da će baš tog dana biti drugačije. Svakog dana verujemo da će baš taj dan biti onaj koji će sve promeniti. Prestaćemo da pušimo. Počećemo da učimo. Krenućemo u teretanu. Hranićemo se zdravo. Šetaćemo više. Ići ćemo kod lekara. Manje ćemo jesti slatkiše. Nazvaćemo roditelje i saslušati sve što imaju da nam kažu. Leći ćemo ranije. Nećemo ceo dan provesti na internetu. Prošetaćemo se. Sredićemo stan. Otići ćemo do pijace. Otići ćemo u školu. Hvataćemo beleške. Otići ćemo pravo kući. Okupićemo društvo za koje nikad nemamo vremena. Izvinićemo se njemu, jer smo pogrešili. Pročitaćemo knjigu koju dugo čuvamo na polici. Otići ćemo kod zubara. Nećemo jesti posle osam. Otići ćemo do banke i platiti sve račune. Sredićemo nagomilane diskove. Odnećemo kompjuter u servis da se očisti od virusa. Sredićemo frižider. I kupatilo. I ormar. Bićemo strpljiviji. Nećemo se ni jednom iznervirati. Imaćemo mnogo strpljenja, volje i energije. Nećemo spavati popodne. Nećemo leći kasno. Nećemo popiti mnogo kafe i energetskih napitaka. Nećemo satima tračariti na telefonu sa najboljom drugaricom. Nećemo odgledati sve moguće utakmice. Nećemo odgledati ni polovinu sezone naše nove omiljene serije. Opraćemo veš. Osušićemo ga, i ispeglati. Opraćemo sve sudove. Sami ćemo sebi skuvati nešto lepo, hranljivo i ukusno. Sa malo kalorija. Baš danas. Danas je taj dan.

A onda, kada malo pred zoru, kliknemo log out na Fejsbuku, bacimo u kantu omote od brze hrane koju smo pojeli, kao i limenke od energetskog pića, ispraznimo pikslu i stavimo je na gomilu sa ostalim prljavim posuđem, prebacimo nagomilanu odeću sa kreveta na stolicu i omamljeni legnemo u krevet, obećamo sebi, damo sebi najčvršće moguće obećanje da će taj dan biti sutra. Danas. Sutra. Nikada.

Autorka: Danica Martić
Slika je odavde.