Foto: X/Zeneca.xyz
Društvene mreže preplavljene su AI slikama u stilu animacija studija Ghibli. Širom sveta, korisnici dele živopisne crteže koji izgledaju kao da su izašli iz ,,kuhinje” čuvenog japanskog reditelja Hajaa Mijazakija. Iza ovog trenda stoji ljudska potreba za redizajniranjem stvarnosti, ali i begom od svakodnevnih problema u nostalgični i topli svet Ghibli-ja. Upozoravaju, međutim, da korisnici na taj način daju ,,na tacni” svoje privatne podatke.
U moru ilustracija generisanih uz pomoć veštačke inteligencije, u poslednje vreme su na društvenim mrežama dominantni crteži u stilu Ghibli-ja, japanskog studija za proizvodnju anime filmova.
Studio Ghibli je 1985. godine osnovao Japanac Hajao Mijazaki, a poznat je po animiranim filmovima kao što su Totoro, My Neighbor, Princess Mononoke, ali i Oskarom nagrađeni Spirited Away.
Ghibli estetiku karakterišu topli i nostalgični kadrovi i pejzaži, kao i likovi sa izraženim emocijama, velikim očima i nežnim crtama lica.
Korisnici preko ChatGPT-a mogu zatražiti da im se fotografija obradi u stilu nekog konkretnog filma ili serije, ali i izmenu pozadine i izraza lica.
Trend nije zaobišao ni Srbiju, a ljudi obrađuju porodične, poslovne, fotografije sa zimovanja i letovanja, iz izlaska, ali i scene iz filmova i serija.
Beg od mračne stvarnosti u topli svet Ghibli-ja
Umetnost je oduvek bila beg od stvarnosti. U eri “poplave informacija”, u kojoj se stvarnost sve češće filtrira kroz ekrane i algoritme, potreba za estetikom koja umiruje i podseća na detinjstvo nije iznenađujuća.
Simpatije koje su kod korisnika “pokupile” Ghibli ilustracije simoblizuju i čežnju za sporijim vremenima.
Ne treba, ipak, zaboraviti da ponekad treba da zastanemo pre klika na “generate” i razmislimo o tome da li bežimo u Ghibli svet jer je zaista jako lep ili samo zato što je stvarni svet postao previše siv.
Iza velike popularnosti novog trenda stoji, između ostalog, sve veća ljudska potreba za redizajniranjem realnosti, kaže psihijatar i psihoterapeut Ivajlo Ilijev.
AI (veštačka inteligencija) koncepti u novom kreiranju lične i kolektivne stvarnosti nemerljivo su nadrastanje klasičnih društvenih mreža i predstavljaju pokušaj drugačijeg prezentovanja i estetizacije realnosti – navodi on za Mingl.
Krije se tu, kaže Ilijev, i mali znak bega od strahova, mraka i svega negativnog što donosi realnost.
Posmatrano psihoanalitički, a uzevši specifičnosti japanskog arhetipa, možda je i uticaj ove estetike odgovor na robotizaciju epohe otuđenosti i alijenacije. 21. vek je epoha traganja za novim dizajnima, ličnim i kolektivnim. To je vek novih sublimacija i drugačijih emocija – ističe on.
Za razliku od stvarnosti, koja nije uvek šarenolika i topla, Ghibli estetika nas uvodi u gotovo naivnu, nostalgičnu pozadinu, sa puno svetlosti, prirode i pojednostavljenog romantizma, kaže Ilijev.
Lični podaci ,,na tacni” u zamenu za zabavu
Iza šarenih oblaka i očaravajućih pejzaža, krije se ozbiljno pitanje: Da li svesno pristajemo da naši podaci postanu roba u digitalnom svetu, u zamenu za osećaj nostalgije i sigurnosti koji Ghibli svet nudi?
Poznato je da mnogi AI modeli koriste velike baze podataka za učenje – svaka fotografija koju korisnik unese radi obrade ostaje u toj bazi da bi se sistem unapredio, da bi ,,učio”.
Na to upozorava i Bojan Perkov iz Share fondacije, koji za Mingl poručuje da je neophodno čitati obaveštenja o privatnosti.
Svi podaci kojima ,,hranimo” čet botove poput ChatGPT-a i druge koji se zasnivaju na naprednim modelima veštačke inteligencije opšte namene (general purpose AI models), prilikom interakcije sa njima, koriste se da se modeli unapređuju i treniraju, kako bi mogle da budu implementirane nove mogućnosti – navodi on.
U obaveštenju o privatnosti kompanije Open AI, preko čijeg ChatGPT-a korisnici uglavnom i obrađuju slike, navedeno je koje informacije se prikupljaju o nekome kada on napravi nalog.
To su ime i prezime, kontakt informacije, akreditivi naloga, datum rođenja, informacije o plaćanju i istorija transakcija.
Prikupljamo lične podatke koje navedete u unosu, uključujući vaše upite i drugi sadržaj koji otpremate, kao što su datoteke, slike i audio, u zavisnosti od funkcija koje koristite. Ako komunicirate sa nama, na primer, putem elektronske pošte ili naših stranica na sajtovima društvenih mreža, možemo prikupljati lične podatke kao što su vaše ime, kontakt informacije i sadržaj poruka koje šaljete – piše u tom obaveštenju.
Prikupljaju se i podaci koji uključuju IP adresu, tipove sadržaja koje korisnik gleda, radnje koje preduzima, lokaciju, ali i tip računara ili mobilnog telefona.
Ako koristite naše usluge bez kreiranja naloga, neke od informacija opisanih u politici privatnosti možemo da uskladištimo sa kolačićima, na primer, da bismo vam pomogli da održite vaše željene postavke tokom sesija pregledanja – istaknuto je u obaveštenju.
Perkov kaže da je reč o tipičnom primeru ekstraktivizma podataka o ličnosti, na kome se zasniva kapitalizam nadzora.
Osim toga, smatra da AI obrada fotografija na takav način predstavlja i zloupotrebu mukotrpnog i dugogodišnjeg umetničkog rada, koji je naročito prepoznatljiv i koji je obeležio animaciju kao umetnički izraz.
Novi trend je i još jedan pokazatelj da je savremeni čovek na međi mašte i mašine – on traga za emocijom, ali se ta potraga odvija u svetu tehnologije, preko klikova i ,,skrolovanja”.
U svetu gde su podaci roba, često žrtvujemo svoju digitalnu intimu zarad ,,lajkova” i osećaja da ne kaskamo za trendovima.
Koliko daleko je čovek spreman da ide u žrtvovanju svoje privatnosti zarad uživanja u ,,virtuelnoj magiji” i osećaju topline, pokazaće vreme i verovatno nove mogućnosti i opcije koje će ChatGPT doneti u narednom periodu.
Autorka: Tamara Radovanović