foto: Isidora Martać
Ulice Beograda bile su filmska scena za neke od najvećih uspeha domaće i svetske kinematografije. Dok njima svakodnevno hoda na stotine građana, niko ni ne sluti da je možda prošao pored mesta gde je snimana scena serije ,,Porodično blago”, ali je ipak većini poznat bioskop Voždovac i scena iz filma ,,Kad porastem biću kengur”.
Prestonica nije bila predviđena da svaki film i serija koji su snimani u tom gradu budu prepoznati jer je mesto radnje upravo Beograd. Dok bismo za mnoge tvrdili da je sigurno snimano u Beoogradu, iznenadiće činjenica da filmovi poput ,,Lajanje na zvezde'', nisu potpuno urađeni u Sremskim Karlovcima i da se jedna kultna scena snimala na - Kalemegdanu.
Otkrivanje lokacija na kojima je sniman neki film, nekima je pusto traganje i uverenje da ih je danas posle mnogo godina nemoguće naći, dok je amaterskom fotografu Milošu Milenoviću to postao hobi u kojem svakodnevno uživa, a svoja otkrića podelio je na svojim društvenim mrežama počevši od svoje inspiracije u seriji ,,Porodično blago”.
,,Gledajući seriju više puta, pošto je i reprizirana, odlučio sam da tu moju ideju oživim, da preko Porodičnog blaga zapravo započne ovaj profil”, rekao je Milenović i dodao da je u samom početku razmišljao da profil posveti isključivo toj seriji, ali da se ideja oko drugih filmova i serija u međuvremenu sama pojavila.
Segmenti i lokacije u seriji ili filmu nisu laki za pronaći, za to su potrebni sati gledanja i sati istraživanja na kom mestu je to moglo biti odrađeno putem, između ostalog, satelitskih snimaka i Google mapsa, do mnogih poznanstava iz oblasti kinematografije, te je za svoj profil Milenović uvek unapred imao zalihe pre nego se upusti u nastavak procesa u novim serijama.
Serija ,,Porodično blago” za njega je bila izbor jer je, po njegovom mišljenju, ostvarila najveći kult, ali i zato što smatra da nije jedini kome se probudi nostalgija nakon što se u seriji začuje pesma Željka Samardžića.
Profil amaterskog fotografa Milenovića aktivno je počeo sa radom u avgustu 2023. godine, kada je sa već spremnim zalihama spremao koncept kako bi čitava priča trebala da izgleda, ali i potraživao dodatan materijal.
,,Porodično blago’, ima stvarno puno epizoda, 60 i nešto, sad da ne pogrešim. Tako da sam sve to morao da gledam, da tražim konkretne lokacije koje mi trebaju, koje me zanimaju. Tako da je to jedan onako poduži proces. Sam izlazak na lokaciju je najbolji deo u stvari toga, kada dođem i kada vidim to i kada naravno fotografišem i snimim. Tako da eto, taj prvi deo naravno sve nosi svoje čari”, kazao je Milenović.
Kazao je da mu se proces rada dopada a i da se Beograd dosta promenio u odnosu na serije i filmove snimane na njegovim ulicama.
,,Sad, na žalost ili na sreću, ja bih rekao na žalost. Meni je stvarno drago kada dođem na neku lokaciju i kada vidim da je sve isto kao što je bilo. Nažalost, uglavnom se desi da ta zgrada ili taj deo grada bude malo oronuo ili nije više u funkciji kao recimo bioskop Voždovac, kao Hotel Grozd u Vlasotincu, koji radi, ali je stvarno baš oronuo”, dodao je Milenović.
Od svojih poseta izdvojio je i situaciju u kojoj je na lokaciji koju je predvideo za snimanje zatekao potpuno novu zgradu, ali i srušen objekat kada gubi smisao da na tom mestu bilo šta snimi ili fotografiše, a upravo to je naveo kada je u pitanju kuća iz serije ,,Srećni ljudi” koja, kako je rekao, više ne postoji, već je na tom mestu izgrađena višespratnica.
Milenović, pored razočarenja u lokacije u kojima ne zatiče planirano, vidi i pozitivnu stranu jer njegovi pratiocu pokazuju zainteresovanost da vide i deo koji ,,nije baš najlepša strana”.
,,Njima bude nekad drago kad vide da je to sve isto, a nekad im bude drago i da vide kako se sve to promenilo. Tako da se trudim da pokažem i tu neku višedecenijsku razliku”, naveo je.
Njegov hobi i potraga za znamenitim mestima, povezala ga je za mnogo kontakata među kojima je stupio u komunikaciju i sa rediteljima, ali i sa ljudima koji su radili na snimanju, kako bi mu ,,olakšali” proceduru, ali je, kako je kazao, često nailazio i na situacije da se čak ni oni, nakon toliko vremena ne sećaju tačne lokacije.
,,Recimo sa rediteljem Miloradom Milinkovićem, s kojim sam se čuo oko filma ‘Mrtav ‘ladan’ koji mi je pomogao otprilike da mi kaže lokaciju jer se uglavnom i oni ne sećaju gde je to, ali mogu da me upute, da mi daju neke smernice, ja onda preko Google Maps-a (tražim). Tako da mi je on pomogao za taj film da mi kaže gde su neke lokacije. Srđan Dragojević mi je pomagao za nekoliko filmova takođe”, naveo je Milenović.
Dodao je da se dešavalo da se za pomoć obrati i glumcima, te je tako stupio u kontakt i sa Gordanom Kičićem.
U svom hobiju otkrio je i da je dosta domaćih filmova i serija snimano na istim ili sličnim lokacijama, a to je saznao od prijatelja koji se bavi filmskom industrijom.
,,Jednostavno, ljudi koji snimaju koriste da kažem, kao neki Arhiv tih lokacija i onda kad neko bira, gleda da izabere nešto gde se već nešto radilo. Ono što sam do sada zapazio je Hilandarska ulica. U Hilandarskoj ulici, ja mislim da je snimano, pa da ne preteram, šest-sedam serija/filmova. Od filma Munje, Porodičnog blaga, Apsolutnih sto, Bele lađe, do još nekih serija manje poznatih i manje poznatih filmova, tako da ima dosta, naročito Dorćol koji je onako živopisan i dalje i ostao je nepromenjen u odnosu na neke druge lokacije”, rekao je Milenović.
Pored navedenih, dodao je i Kopitarevu gradinu, kao i Gospodar Jovanova ulica blizu Zoološkog vrta.
Milenoviću u ovoj aktivnosti nailazi i na određene prepreke, kao što je na primer, nemogućnost da se popne na soliter sa kojeg je snimana jedna scena iz filma ,,Kad porastem biću kengur”.
,,To mi je jedna od neostvarenih želja. Nadam se da će se nekad ostvariti. Pokušao jesam. Ušao sam u zgradu. Međutim, to je malo komplikovaniji proces, gde ja moram da kontaktiram predsednika kućnog saveta, koji mora pisati onda zahtev opštini, pa da to mora da se čeka neko odobrenje, da moraju stanari da pristanu na to. Što je jako komplikovan proces, zbog jedne scene. I koliko god je ona kultna, eto, na tako neka mesta, nažalost, ne mogu tek tako da dođem. Ali, eto, trudim se da nekako nadoknadim nekim drugim scenama”, rekao je Milenović.
Od dragih lokacija izdvojio je Ulicu vojvode Stepe, zbog filma ,,Kad porastem biću kengur” koji je obeležio njegovo detinjstvo i da kada god prođe nekim mestom gde zna da je i sam radio scenu, gde je nešto snimano čuje u glavi dijalog glumaca.
Film sniman u Sremskim Karlovcima, mnogima poznat po rečenici ,,Kako Tanjug javlja..”, svoje scene nije obeležio samo u Vojvodini, već je upravo, ta kultna scena, snimljena na Kalemegdanu, a Milenoviću je to bio novi izazov.
,,Ja sam zapravo mislio da je ta scena u Sremskim Karlovcima i otišao sam tamo da bih to uradio, naravno. Tamo postoji mapa koja prikazuje gde su snimane scene iz filmova koji su snimani u gradu. Pokazivalo mi je na Stražilovo da je ta scena. Ja sam otišao na Stražilovo, međutim, to nije tamo. Eto, uz neku, da kažem, sreću, uspeo sam da odgonetnem da je to zapravo Kalemegdan”, rekao je.
U tom procesu bilo je potrebno da prati svaki detalj, od klupa do nagiba, preko izgleda drveća i uglova scena, a mesto je otkrio preko svetiljki koje se nalaze u kalemegdanskom parku.
Ipak, iznova podseća da mu je najviše posla zadala pomenuta serija “Porodično blago” jer serija nije snimana samo u centru Beograda, već i u Kaluđerici i Krnjači, gde, kako je rekao, nikada nije verovao da će ga put zbog servisa majstora Kreke odvesti.
Nisu sve okolnosti tako srećne, te je Milenović podsetio i na one u kojima nije uspeo da pronađe određene scene, ali ga to ne sprečava da traga dalje. Jednu od muka zadao mu je film ,,Sivi kamion crvene boje”.
,,Scena kada Srđan Todorović dolazi sa kamionom do Mande i do njegove bande Kokina autonomna pokrajina, koju, eto, još uvek nisam uspeo da pronađem. Verujem da nije naravno, u Beogradu, nego da je negde ovaj... Dobio sam neke informacije da je negde ka Prijepolju ili tako nekom mestu. Voleo bih da odgonetnem gde. Nije uopšte lako”, rekao je Milenović i dodao da se u tim situacijama trudi da dođe do ljudi koji su glumili u tim filmovima ili serijama, ili radili na njima - od režisera, reditelja, scenografa.
Milenović je istakao i da u ovom hobiju, nema odmora i da takođe radi i na filmovima poput ,,Apsolutnih sto”, ,,Jedan na jedan” i ,,Rane” koji su teritorijalno bliski jedan drugom na Novom Beogradu, u Zemunu i u Zemunu Polju.
Kazao je da je u nekoliko navrata pokušao i da objavi neke scene serije ,,Južni vetar”, ali da nije video veliku zainteresovanost ljudi, te se, zadržao na starijim delima.
Nekada je za scene potrebno otići korak dalje, te Milenović dolazi u situacije da poseti nečije dvorište ili dom, a kako je rekao nije bilo velikih neprijatnosti i ljudi su uglavnom blagonakloni i srećni što to neko radi.
U nastavku su neki od filmova i serija koji su snimani širom Beograda:
- Ljubav i moda
- Nacionalna klasa
- Dečko koji obećava
- Davitelj protiv davitelja
- Lavirint
- Nije lako sa muškarcima
- Kad porastem biću kengur
- Žikina dinastija
- Munje
- Lajanje na zvezde – deo u BG
- Kako je propao rock n roll
- Mrtav ’ladan
- Maratonci trče počasni krug
- Sedam i po
- Čekaj me ja sigurno neću doći
- Potera za Sreć(k)om
- Smrdljiva bajka
- Dva sata kvalitetnog TV programa
- Mi nismo anđeli
- Nebeska udica
- Apsolutnih 100
- Varljivo leto
- Tesna koža
- Tri palme za dve bitange i ribicu
- Klopka
Spisak serija snimanih u Beogradu:
- Porodično blago
- Vratiće se rode
- Srećni ljudi
- Ulica lipa
- Ranjeni orao
- Bela lađa
Autorka: Isidora Martać