foto: BOŠ
Na protestu si, osećaš nervozu, drhtanje i shvataš da ti srce radi ubrzano, a ne znaš zašto. Želiš da pričaš s roditeljima o trenutnoj situaciji ali pretpostavljaš da će taj taj razgovor biti neprijatan i odvesti u sukob. O simptomima anksioznosti koji s mogu javiti tokom protesta, ali i o efikasnim načinima da se sa talasom emocijama koje se jave izborimo, razgovarali smo s Nikolom Petrovićem, docentom na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Pitali smo ga o svemu onom što može biti izazov za mentalno zdravlje studenata i studentkinja i zajedno sa njim sklopili vodič za emocije.
Mingl: Koji su to simptomi (napada) anksioznosti ili panike koji se mogu javiti u toku protesta kada se nalazimo okruženi većim brojem ljudi?
Nikola: Simptomi anksioznosti ili panike mogu uključivati: ubrzan rad srca, plitko i ubrzano disanje, znojenje, osećaj gušenja ili stezanja u grudima, vrtoglavicu, mučninu, drhtanje, trnjenje delova tela, doživljaj gubitka kontrole, kao i snažnu želju da pobegnemo iz situacije gde se osećamo zaglavljeno. Ove reakcije su normalan odgovor našeg tela na percipiranu pretnju, čak i kada objektivna opasnost nije prisutna u tom momentu. Ljudi mogu stvoriti anksioznost zbog potencijalnog gubitka kontrole nad situacijom, ali i neprijatnosti koje se mogu doživeti u takvim situacijama. Razumevanje da je anksioznost odgovor organizma na stres može biti prvi korak ka smirivanju.
Mingl: Kako da reagujemo i na najbrži način prevaziđemo ova osećanja i fizičke tegobe u toku protesta?
Nikola: Ono što osoba može da uradi je da počne da diše usporeno (npr. udahne 4 sekunde, napravi pauzu 3-4 sekunde i onda izdahne još par sekundi). Pored toga može se fokusirati na stvari koje može da vidi, da čuje ili omiriše kako bi napravio distrakciju od trenutne situacije. Nekim ljudima pomaže kada prislone hladnu limenku pića uz lice. Možda najvažnije je da osoba podseti sebe na vrednosti i razlog zašto je došla tu gde je došla što može da vrati doživljaj smisla i „kontrole“ nad situacijom.
Mingl: Na koji način napraviti balans između mikrosveta i makrosveta i sačuvati se od preplavljenosti emocija?
Nikola: Važno je održavati rutinu i odvojiti vreme za lične obaveze i odnose. Takođe, bitno je postaviti granice i prepoznati kada je potreban odmor. Na kraju krajeva deljenje osećanja sa drugima je možda najbolji način da se prevenira preplavljenost emocijama.
Mingl: Da li postoji način na koji možemo stvoriti održiv raspored i postaviti ostvarive akademske ciljeve sada kada nemamo datume polaganja ispita?
Nikola: Student može da kreira lični raspored odnosno postavi sebi male svakodnevne ciljeve. Dobro je praviti i redovne pauze nakon perioda učenja. Opet važno je podsetiti se zašto uopšte studirate kako bi bili motivisani da nastavite čitanje. Kada osoba ima takvu unutrašnju motivaciju ona može sama sebi zadati rokove tj. vremenske odrednice za savladavanje manjih celina gradiva.
Mingl: Osciliranje emocija i simptom pregorevanja nas prate u stopu, koje su tehnike koje nam mogu pomoći da nas ne zaustave?
Nikola: Prvi neophodni korak je da student prepozna znake pregorevanja, kao što su iscrpljenost, ciničan stav, gubitak motivacije, teškoće sa koncentracijom, iritabilnost, smanjena produktivnost i slično. Kako bi se to izbeglo potrebno je planirati redovne pauze, biti fizički aktivan, raditi aktivnosti u kojima uživate i koje opuštaju, razgovarati sa prijateljima i družiti se, ali pre svega biti saosećajan prema sebi – ne mora sve biti savršeno i dozvoljeno je da usporite.
Mingl: Svi pamtimo sebe iz “brucoškog” perioda, ali neizvesnost i strah od nepoznatog nas sve prati - imate li savet kako da kontrolišemo ove emocije?
Nikola: Dobro je da se student fokusira na ono što može da kontroliše tj. da organizuje učenje i pripremi se za ispite kad god da će se oni održati. Pandemija korona virusa nas je naučila da se nekada moramo prilagođavati na neočekivane promene. Neizvesnost je deo života, a razvijanje fleksibilnosti u takvim situacijama je vrlo korisna veština za nastavak života. Ako se napravi dnevni plan odnosno jasna struktura od koliko do koliko sati se šta radi, to može smanjiti doživljaj haotičnosti.
Mingl: Šta je to što kao vršnjaci možemo da učinimo da pomognemo nekom ko se ne oseća dobro?
Nikola: Pre svega važno je slušati odnosno dozvoliti kolegama da izraze kako se osećaju. Pitajte kako i da li možete pomoći (npr. u preslišavanju). Ako primetite da neko ima ozbiljniji problem (npr. pominje beznađe, ima velike promene u ponašanju i raspoloženju…) koji traje dugo ili se pogoršava predložite razgovor sa stručnjakom.
Mingl: Možete li nam dati savete za prevazilaženje jaza između generacija i uspostavljanje komunikacije sa roditeljima?
Nikola: Pokažite roditeljima da shvatate njihovu perspektivu čak i ako se ne slažete sa njom. Roditelji mogu biti zabrinuti npr. zbog bezbednosti. Dobro je to prepoznati, a zatim im ukazati na koji način se vaše aktivnosti organizuju i zašto je vama taj cilj važan odnosno blizak vašim vrednostima. Vrednosti i stavovi ljudi se mogu razlikovati i to je u redu. Postavite jasne granice kao punoletni ljudi i ne morate se pravdati, ali možete napraviti određene kompromise kako bi umirili anksioznost vaših roditelja. Fokusirajte se više na ono što vas povezuje, a manje na te razlike u mišljenjima, jer se one teško mogu promeniti preko noći. Na kraju krajeva, pozovite i roditelje da dođu i uvere se lično da ste bezbedni.
Ukoliko ti je potrebna dodatna pomoć ili podrška, možeš je pronaći na mestima poput SOS centar - Sve je OK, Centar Srce, cezam
Razgovo vodila: Milica Sušić