foto: BOŠ
Spadam u jednu od onih generacija čiji je sad ,,red’’ došao da nam stariji pričaju kako je vreme da postanemo ,,svoji ljudi’’, da nam objašnjavaju šta sve to podrazumeva, zašto je to važno i – e šta su sve oni u našim godinama, a mi: ništa. I moglo bi da se ovde krene na onu stranu – pa da vi niste sve to, možda bi i za nas ostalo nešto, ali nije ovo taj tekst i nećemo se (ovog puta) prepucavati kroz međugeneracijski jaz. Naprotiv. Zamislimo jedan venov dijagram. Dva skupa, jedan presek. U jednom skupu imamo stvari za koje mladi smatraju da su potrebne mladima, u drugom – stvari za koje starije generacije smatraju da su nam potrebne. Nas ovde zanima taj presek, jer tu se nalazi ono što će retko ko osporiti da mu je potrebno, a to je: nekretnina na vlastito ime.
Na sajtu Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS), koja predstavlja najviše nezavisno predstavničko telo mladih u Srbiji, može se pronaći najveće istraživanje o mladima za 2024. godinu. Jedan segment ovog istraživanja je obuhvatio i razmišljanja mladih na temu kupovine prve nekretnine. Na pitanje Ukoliko nemate svoj stan, kada mislite da ćete biti u mogućnosti da kupite svoju prvu nekretninu?, 31% ispitanika je reklo da to očekuje do svoje 30. godine, drugih 31% je reklo Nikad, osim u slučaju nasledstva, dok je najveći broj njih, tačnije 38%, izjavilo da se nada da će se to desiti između 30. i 45. godine njihovog života. Međutim, važna je informacija da postoji statistički značajna razlika kada je u pitanju starost i obrazovanje ispitanika. Naime, u istraživanju se navodi da najmlađa kategorija mladih (osobe od 15 do 19 godina starosti), koje su ujedno i najniža kategorija kada je reč o stepenu stečenog obrazovanja, u velikoj meri iskazuje da će svoju nekretninu kupiti do 30. godine u odnosu na ostale kategorije mladih.
Zašto su ovi brojevi važni? Zato što pokazuju da većina mladih koji planiraju kupovinu prve nekretnine do 30. godine zapravo ima znatno manje od 30 godina. To verovatno znači da smatraju kako imaju dovoljno vremena do tada i da se u narednim godinama njihove životne okolnosti mogu značajno promeniti.
Međutim, istina je da to vreme od upisa na fakultet do prvih godina treće decenije života veoma brzo prolazi, a da mogućnosti za mlade ne izniču u onoj meri u kojoj bi to bilo poželjno. Nakon završetka studija, od većine mladih se očekuje da izvesno vreme provedu na različitim praksama ili u volonterskom radu, ne bi li stekli iskustvo za prvo zaposlenje. I eto prve prepreke za mlade osobe ka kupovini prve nekretnine. Apsolventi i tek svršeni studenti neretko provode mesece, pa čak i godine radeći poslove bez ikakve novčane nadoknade ili za minimalac. Takav vid prihoda im posluži kao džeparac ili, u najboljem slučaju, za pokrivanje troškova kirije i računa. Najčešće ta primanja ne mogu da pokriju ni osnovne potrebe mladih, pa je o štednji za stan od tog novca suvišno i govoriti. Obično je potrebno barem nekoliko godina radnog iskustva dok se ,,u slamarici’’ ne nakupi smislena svota novca koja bi mogla da se uloži u učešće za prvu nekretninu. I to u idealnom slučaju.
Zašto, šta je to što dodatno koči mlade? Pored toga što poslodavci očekuju od mlade osobe da više radi na entuzijazam nego zbog primanja, pojavljuje se i problem ugovora o radu.
Razumljivo je da poslodavci često žele da najpre procene rad određene osobe kroz probni ugovor na određeno vreme. Međutim, takvi ugovori retko ostaju na jednom – najčešće se obnavljaju svakih tri do šest meseci. Zanimljivo je i to što, iako zakon propisuje da ugovori na određeno vreme mogu trajati najduže dve godine, nakon čega poslodavac mora ponuditi ugovor na neodređeno, u praksi se dešava da se ovaj zahtev ne poštuje. Sad se pitate kakve to veze ima sa prvom nekretninom. Ima, jer banka od koje se uzima kredit želi da ima pouzdane klijente sa sigurnim izvorom prihoda od kojih će svoj kredit otplaćivati. Zbog toga, prilikom podnošenja zahteva za kredit, banka obično zahteva dokaz da je podnosilac u radnom odnosu na neodređeno vreme najmanje šest meseci, dok u nekim bankama ovaj minimalni period može da iznosi i godinu dana.
Dakle, sve je povezano. Bez prakse nema zaposlenja, bez ugovora za stalno nema kredita za stan.
Nakon svega rečenog, jasno je da mladi u Srbiji teško dolaze do svoje prve nekretnine. Ipak, verujem da ova nepovoljna situacija ne može još dugo da traje. Iskreno, sigurna sam da nas u bliskoj budućnosti čekaju promene, i da će mladi moći da grade karijere na radnim mestima koja će im donositi i relevantno iskustvo i finansijsku stabilnost, pa i prve nekretnine.
A ono što je sada verovatno i najvažnije, jeste to da ne odustajemo od borbe za sve ono što znamo da nam pripada.
Autorka: Marina Radan