foto: fotografia murala u Londonu
Banksy, ulični umetnik koji je osvojio svet savremene umetnosti svojim misterioznim pristupom stvaranju i provokativnim porukama, ponovo je uzdrmao umetničku scenu serijom murala u Londonu, avgusta 2024. godine. Ova nova serija, poznata kao „London Zo’’, nastavila je tradiciju Banksyjevog socijalnog i političkog komentara, istovremeno izazivajući pitanja o relevantnosti i autentičnosti njegovog rada u današnjem svetu.
Nakon poslednje velike serije murala u Ukrajini 2022. godine, Banksy se povukao iz javnosti, ne ostavljajući nikakve tragove o svojim planovima ili namerama. Njegov povratak kroz murale životinja širom severnog Londona iznenadio je mnoge i odmah izazvao reakcije umetničke zajednice, medija i publike. Murali prikazuju siluete životinja poput vukova, majmuna, nosoroga i pelikana, u prepoznatljivom Banksyjevom stilu, koji kombinuje minimalizam, precizne linije i oštru simboliku.
Iako je Banksyjeva umetnost odavno postala deo mejnstrim kulture, postavlja se pitanje da li njegovi radovi i dalje nose subverzivni potencijal koji ih je proslavio. Kritičari su podeljeni: dok jedni hvale njegovu sposobnost da angažuje publiku i prenese univerzalne poruke, drugi smatraju da je njegova umetnost izgubila oštrinu i inovativnost.
Banksyjev opus poznat je po drustvenoj satiri, političkoj kritici i direktnim porukama. Njegovi radovi funkcionišu kao dijalog s urbanim pejzažima, gde okruženje postaje deo umetničkog dela. Univerzalni simboli koje koristi – poput životinja u seriji „London Zoo’’ – jasno prenose poruke o ekološkim problemima i kompleksnom odnosu čoveka i prirode.
Međutim, upravo ta univerzalnost dovela je u pitanje njegovu autentičnost. Mnogi kritičari smatraju da Banksyjeva dela, iako relevantna, sve više postaju predvidiva. Jonathan Jones, umetnicki kriticar je za „The Guardian’’ istakao da Banksy rizikuje da postane deo establišmenta protiv kojeg se bori. „Šta je zaista provokativno u siluetama životinja’’, pita Jones, upozoravajući da umetnik previše zavisi od svog brenda umesto da istražuje nove umetničke horizonte. Slično tome, Waldemar Januszczak iz „The Sunday Timesa’’ ocenio je da Banksy postaje prekomerno komercijalizovan, gubeći subverzivnost.
Rastuća popularnost Banksyja neizbežno ga je približila umetničkom i kapitalističkom svetu koji kritikuje. Njegova dela se prodaju za milionske iznose na aukcijama, postaju deo prestižnih kolekcija i gube prvobitnu spontanost koju je karakterisala ulična umetnost. Time se otvara pitanje: može li umetnost ostati radikalna i oštra u svetu u kojem se neizbežno komodifikuje?
„London Zoo’’ svakako skreće pažnju na ekološke izazove i odnos čoveka prema prirodi, ali mnogi se pitaju da li je Banksy zarobljen u formuli sopstvene popularnosti. Dok se njegovi radovi i dalje masovno prate i analiziraju, ostaje otvoreno pitanje da li oni mogu zadržati uticaj koji su nekada imali. Je li Banksy postao žrtva sopstvenog uspeha ili je njegova umetnost i dalje sposobna da inspiriše promene u svetu koji kritikuje?
Banksyjeva serija murala u Londonu podseća na njegov talenat da kreira umetnost koja govori univerzalnim jezikom. Ali da li su njegove poruke i dalje subverzivne ili su postale još jedna forma umetničkog dodvoravanja društvu? Publika, kritičari i budući radovi ovog umetnika pružiće odgovore na ta pitanja.
Izložba Banksyjevih dela se odrzava u Beogradu u ,,Pop Up Galeriji” od 1. januara do 6. Aprila 2025. godine u kojoj posetioci mogu da vide više od 100 radova, kao i radove njegovih saradnika i umetnika koji su uticali na njega.
IZVORI:
https://bradplizga.medium.com/a-critique-of-banksy-zeitgeist-of-the-modern-age-f7707faa8d58
Autor: Ognjen Ranđelović