foto: BOŠ
Puna trpeza, pokloni i proslave neke su od glavnih asocijacija na novogodišnje i božićne praznike. Međutim, kada uživanje pređe u preterivanje, to ne škodi samo fizičkom zdravlju, već i moralnom i duhovnom stanju čoveka, kažu sagovornici Mingla. Ne preteruje se samo u hrani i piću, već i u provodu, kupovini i trošenju novca. Važnu ulogu u tome ima potrošačko društvo u kome živimo, a praznici su često i pogodno doba za emocionalno prejedanje.
Vreme praznika je vreme praštanja, povezivanja, zbližavanja i darivanja. To je, međutim, i vreme opuštanja, pa se novogodišnji i božićni praznici ponekad svedu na puki povod za neumereno konzumiranje hrane i pića.
Jedini način da posle praznika kao „uspomena” na njih ne ostane višak kilograma jeste da se ishrana, bez obzira na praznično raspoloženje, planira, bude raznovrsna i umerena, kaže prof. dr Maja Nikolić, nutricionistkinja Instituta za javno zdravlje u Nišu.
Za pripremu namirnica birati dinstanje, kuvanje, pečenje, a nikako pohovanje i prženje. Izbegavati sosove, majoneze i suhomesnate proizvode. Slatkiše svesti na jednom dnevno i manje količine. Unositi dosta tečnosti, i to limunade i čajeva bez šećera, kao i vode. Takođe, alkoholna pića povećavaju energetsku vrednost obroka i pojačavaju želju za hranom, te ne treba preterivati sa njegovim unosom. Uz sve to, neophodno je biti fizički aktivan, makar pešačenjem, ali i imati kvalitetan san - ističe ona.
Posebno oprezni, upozorava nutricionistkinja, treba da budu stariji ljudi i hronični bolesnici, ali i tinejdžeri zbog neumerenosti u hrani i piću.
Dodaje da su brojni problemi koje neumerenost u hrani i piću može prouzrokovati – povećanje krvnog pritiska, infarkt miokarda, poremećaji srčanog ritma, problemi sa varenjem, poremećaj u radu pankreasa, mučnina, gorušica, nadutost, povraćanje, dijareja, bolovi u stomaku i poremećen nivo šećera u krvi.
Nutricionistkinja upozorava da je, iako ne tako retko, uverenje da posna hrana „“manje goji” - pogrešno.
Kalorije su kalorije i nebitno je da li potiču od posne ili masne hrane. Ako se jedu testa, hleb sa namazima, prženo i pohovano skrobno povrće, posebno krompir i mahunarke, i te kako postoji razlog za gojenje tokom posta - navodi Nikolićeva.
Ističe da je, kada već dođe do prejedanja, jedini lek – gladovanje. To podrazumeva minimalan unos hrane najmanje 24 sata nakon prejedanja, unos velike količine vode, kao i konzumiranje voća, povrća, mleka i jogurta.
Oni koji žele da se detoksikuju posle praznika treba da unose dosta vode i napitaka bez šećera, poput limunade i biljnih čajeva, kao i dijetetske suplemente bez šećera. Poželjno je i da smanje unos kofeina.
Praznici i emocionalno prejedanje
Konzumiranje hrane i seks najčešći su inhibitori stresa, smanjuju napetost i pružaju trenutni osećaj olakšanja, ističe psihoterapeut Žarko Petrović. Zato ljudi često ne jedu jer su gladni, već zapravo zato što se suočavaju sa stresom ili dosadom.
Tokom praznika, kada nagomilani stresovi ne nestaju, već često dostižu vrhunac zbog očekivanja i pritisaka, vreme postaje idealno za razvoj kvazipatoloških obrazaca ponašanja. Emocionalno prejedanje je često odgovor na negativne emocije poput stresa, tuge, dosade ili anksioznosti, gde hrana služi kao sredstvo za privremeno olakšanje - navodi Petrović.
Dodaje da se prejedanje često doživljava kao oblik relaksacije ili nagrade, trenutni odušak od problema, ali s vremenom može voditi osećaju krivice, stida i dodatnom stresu, što pojačava ciklus emocionalnog jedenja.
Poručuje da je važno prepoznati okidače emocionalnog prejedanja, poput stresnih događaja koji na to podstiču, kao i da je potrebno praviti manje porcije, zameniti konzumiranje hrane različitim aktivnostima poput vežbanja ili meditacije, pravilno isplanirati vreme da ne bi bilo dosade i uspostaviti rutinu kretanja.
Kad praznična atmosfera isprazni novčanike
Ljudi za praznike uglavnom lakše nego inače odlučuju da potroše novac za poklone dragim ljudima, ali i da daruju sebe. U tome im zdušno ,,pomažu” prodavci koji baš u to vreme promovišu velika sniženja, ponekad ne istinska.
Praznična atmosfera nas jednostavno tera na to. Pored poklona, trošimo novac i na provod, hranu, prazničnu trpezu. U tome zaista većina nas uživa, a opravdanje za prekomerno trošenje novca pripisujemo upravo praznicima – kaže novinarka Nove ekonomije Katarina Pantelić.
Neumerenost kao jedan od sedam smrtnih grehova
Proždrljivost ili neumerenost nalazi se i na spisku smrtnih grehova, a sveštenik Saborne crkve iz Niša Dalibor Midić kaže da osim lošeg uticaja na psihofizičko zdravlje, to negativno utiče i na duhovno i moralno stanje čoveka.
Sveti oci, odnosno crkva, smestili su neumerenost u svakom smislu, ne samo u jelu i piću, u sedam smrtnih grehova. Ne zato što je to nešto strašno, već zato što čovek tada nema osnovne ljudske i moralne osobine, niti saosećanje prema bližnjima. Retko ko se tokom praznika seti gladnog da mu odnese da pojede nešto. Svako ima potrebu da pokuša da napravi neku promenu pred Novu godinu, ali se retko ko seti da sa tom promenom počne tako što će nahraniti gladnog, napojiti žednog ili odenuti nagog - navodi on.
Smatra da oko Nove godine ne treba praviti veliku buku, već da se treba usredsrediti na Božić, ali da ni tada, niti za Badnji dan i Badnje veče, ne treba preterivati.
Najbolje je, kaže Midić, simbolično obeležavanje praznika Hristovog rođenja, a neumerenost vidi i kao posledicu savremenog potrošačkog društva i konzumerizma.
Autorka: Tamara Radovanović