foto: Damjan Jovanović
Satkani od ljubavi, truda i želje za lutanjem ka daljinama, beogradski bend pliš donosi novi zvuk koji se oseća i prija na koži. Sa momcima iz benda razgovarali smo o njihovom albumu prvencu, procesu kreativnog stvaralaštva i izazovima sa kojima se suočavaju mladi muzičari u Srbiji.
Mingl: Za početak, jedno sasvim obično, ali važno: kako ste? Jeste li sabrali utiske nakon objave prvog albuma?
pliš: Ovo će zvučati lejm, ali umorno. Mislim da nismo skontali na koliko sitnica treba misliti i šta sve treba uraditi prilikom objavljivanja singla, a zatim i EP- izdanja. Uleteli smo u to prilično entuzijastični i taj entuzijazam nas je držao i vodio da sve uradimo kako treba, šta god to značilo. Tu mislimo na način kako promovisati singl, da li snimati spot, kako kačiti ceo EP, preko koje platforme, koliko to košta, kako ide registracija u Sokoj, da li postoje neke pravne prepreke i slično. Verovatno to sve radi izdavačka kuća, za koju se mi, makar u ovom trenutku nismo odlučili, ako je to uopšte stvar naše odluke.
Utisci se još sabiraju. Mislim da i dalje nismo svesni da je EP izdat, a nismo ni za singl sasvim sigurni. Singl i EP sad žive neki svoj život. Na nama je da ih podržimo, ali kontamo da uspeh njihovog života zavisi od kvaliteta, na nama je bilo pre objave da u taj kvalitet uložimo, što smo, shodno vremenu i trudu koje smo potrošili na kreiranje, nadamo se i uradili.
Mingl: Album nosi naziv „Satkan od pokušaja“, recite nam, od čega ste vi satkani? Pliš se ne računa!
pliš: Satkani smo od ljubavi i truda, prožeti individualnim kvalitetima u različitim delovima muzike, ne mislimo samo na kreativni proces, već na sve što čini jedan bend, od administrativnih, preko kreativnih do promotivnih delova postojanja jednog benda, ali trud i ljubav su dominantni, pliš je estetika.
Mingl: Koje teme pronalaze mesto u vašim pesmama? Šta je ono što vas inspiriše i pokreće da stvarate?
pliš: Standardne teme koje se tiču jedne zrele, i dalje mlade, osobe koja se nalazi u poznim dvadesetim godinama i razmišlja šta je sve do sad prošla, ali je, shodno svom iskustvu, zabrinuta za budućnost, razbijenih ili makar osvešćenih zabluda, kao u pesmi Jarbola „Zabluda“. To je ljubav, to su strahovi, to su nadanja.
Mingl: Za pesmu „Padobran“ snimili ste i spot. Kako je izgledao ovaj proces iza i ispred kamere?
pliš: Intenzivno, ali vrlo zabavno! Trudili smo da se najviše bavimo logistikom i organizacijom, a kreativu smo prepustili Damjanu Jovanoviću i Angelini Kačunković koji su nas vodili kroz ceo proces. Sve smo snimili u četiri dana na Dorćolu, Vidikovcu, u Pančevu, u satima koji su se pružali od kraja radnog vremena do posle ponoći. Jako smo zadovoljni kako je sve ispalo. Sve pohvale za ekipu!
Mingl: Približite nam jedno vaše kreativno stvaranje od ideje do realizacije. Koliko je vremena potrebno da nastane jedna pesma poput „Sedmice“?
pliš: „Sedmice“ je pesma koja je dugo nastajala. Nastala je tako što su Bane i Aleksa razmenjivali ideje u studiju. Bane je imao rif, klasičan bluz rif, i svirao ga je u svom maniru vrlo sporo, dok je Aleksa video pop potencijal u tome. Vrlo brzo je došao sa refrenom za pesmu koji je tu bluz učmalost otvorio i pesmu pretvorio u pop hit o koji bi se i JAT, HIT FM i PINK radio otimali samo kada bi čuli hitičnost refrena, što im želimo. Pesma je dobila gotovo finalni aranžman, dok producent Stefan Gačeša nije bacio sluš i još bolje istakao pop potencijal pesme, skratio joj instrumentalne delove između strofa, rekao da modulacija na kraju i nije neophodna i istakao refren na gitarskom snimanju.
Mingl: U pesmi Daljine govorite o odlasku i nestajanju, stapanju i prepuštanju. Gde biste odlutali i kakve daljine zamišljate?
pliš: Uf, to je dobro pitanje. Odlutali bismo ka nepoznatom, baš negde tamo - u daljine. One su neuhvatljive i uvek izvan onog banalnog. Privlače te pa pokušavaš da ih uhvatiš pa makar i samo na trenutak. Put ka njima se konstantno menja i dragoceni su momenti kada pomisliš da si ih dotakao. One su večno nepregledne, a njihov delić može biti pomalo i tvoj, samo je potrebno da im se prepustiš. Tada si odlutao, a možda si baš tamo gde treba da budeš. Koje je beše bilo pitanje? (smeh)
Mingl: Neretko se govori o izazovima sa kojima se mladi umetnici i umetnice u Srbiji suočavaju. Kako se vi borite sa njima, koji su to izazovi i čuveno pitanje - može li se živeti samo od muzike?
pliš: Bend pliš je tek sa prvi singlom, odnosno EP-om počeo da postoji. Izazova smo tek donekle svesni, ali i tek ćemo ih upoznati, valjda. Od muzike ne može da se živi, u smislu od tantijema i slično. Najveća zarada su nastupi, svesni smo toga bili i pre zvaničnih izdanja da od koncerata, pogotovo u manjim klubovima koji imaju svoju publiku, možemo da izađemo sa parama koje ne samo da nam pokrivaju trošak nego mogu da nam pokriju deo snimanja, deo zakupa studija za probe.
Mingl: Kako jedna pesma kaže, podrška je važna. Ko je vama najvažnija podrška i na koga uvek možete da se oslonite?
pliš: Jedni na druge. Na prijatelje, roditelje, na slušaoce, slušateljke, one koji su reagovali na našu muziku, koji pitaju kad ćemo da nastupimo, na jezgro dobrih prijatelja i saradnika koji su nam pomogli da iznesemo i realizujemo svoju želju da snimimo album. Tu pre svih mislimo na producenta Stefana Gaćešu i snimatelja Dejana Sredića, onda na Damjana Jovanovića koji je snimio spot, polomio se kao mazga noseći silnu svoju opremu od Pančeva do Vidikovca, potom i na Angelinu Kačunković koja nas je savetovala stilski kako vizuelno da izgleda prezentacija benda i Damjanu pomagala sa snimanjem, onda i na medije, poput Mingla, koji pružaju prostor neafirmisanim bendovima.
Mingl: Polako se približavamo kraju 2024. godine. Šta ostavljate iza sebe, šta nosite sa sobom, a šta priželjkujete u 2025. godini?
pliš: Ova godina je postala ona kada smo konačno probili taj led i studijski zabeležili i objavili naše pesme. Iza nas ostaju lepe uspomene, a sve ostalo nosimo sa sobom i bacamo još dalje ispred sebe da nam krči put. Čim zakoračimo u novu godinu, počećemo sa pripremama za snimanje albuma za koji već imamo dosta materijala. Planiramo naravno i da nastupamo mnogo češće.
Mingl: Kada smo već kod kraja godine, hoćemo li imate prilike da vas negde slušamo do kraja decembra?
pliš: Do kraja godine sviramo na još jednom festivalu (pored Beogradskog autorskog rok festivala). U pitanju je festival Umetničkog kaleidoskopa, u kojem ćemo zajedno sa Xanaduom upriličiti revijalni deo festivala. Xanadu-u smo ostali dužni jedan nastup, s obzirom na to da smo prethodno planirani propustili da odsviramo zbog zdravstvenih problema. U prostoru Kvake 22 planiramo da potrošimo sve rezerve energije koje su preostale od ove godine, tako da dođite obavezno jer se nećemo štedeti!
Za kraj, pozivamo vas da se upišete u naš Mingl leksikon!
Pesma koja vas opisuje?
You only live once – Strokes
Grad u kome biste voleli da svirate
Obrenovac, Negotin, Čikago i Mostar
Jedan guilty pleasure
Džastin Timberlejk
Tri razloga zbog kojih se bavite muzikom
Zbog para, grešaka iz detinjstva i zato što je ovo tek početak
Završite rečenicu: Pliš je…
Budući omiljeni bend Džastina Timberlejka
Razgovor vodila: Miljana Jovanović