foto: BOŠ
Ljudska prava predstavljaju zajednički ideal i cilj kom treba težiti, jer se ona odnose na neotuđiva, univerzalna i nedeljiva prava koja čovek stiče rođenjem i koja mu niko ne može oduzeti. Zbog njih se svake godine na ovaj dan (10. decembar) obeležava Međunarodni dan ljudskih prava. Upravo tog dana je 1948. godine Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima – prvi i danas najvažniji međunarodni akt koji je nastao kao odgovor na sve ono sa čim se čovečanstvo suočilo tokom Drugog svetskog rata. „Uskratiti ljudima njihova ljudska prava znači osporiti njihovu samu ljudskos’’, slavni je citat južnoafričkog aktiviste za ljudska prava Nelsona Mandele.
Pojam ljudskih prava odnosi se na osnovne slobode i prava koje čovek ima od njegovog samog rođenja, i to bez obzira na određene subjektivitete kao što su pol, rasa, nacionalnost, jezik, religija ili neke druge osobine. Osnovna nit ljudskih prava jeste jednakost svih ljudi što je povezano sa jednom od ključnih karakteristika ljudskih prava, a to je zaštita od diskriminacije. Neka od osnovnih ideja ovog koncepta jeste da svako ima pravo da živi svoj život kako želi i da živi srećno, sve dok ne povređuje tuđe pravo na život i sreću.
Ljudska prava delimo na prava prve generacije u koje spadaju građanska i politička prava i slobode (pravo na život, slobodu kretanja, imovinu, slobodu mišljenja i izražavanja). U prava druge generacije spadaju ekonomska, kulturna i socijalna prava, kao što su pravo na rad, kulturu, obrazovanje, socijalnu sigurnost… Treća generacija prava se tiču globalnih i kolektivnih prava, te se ne odnose više na prava pojedinca – prava na solidarnost i saradnju, te tu spadaju pravo na zdravu životnu sredinu, pravo na razvoj, pravo na mir, pravo na komunikaciju... Nazire se čak i mogućnost pojave Četvrte generacije ljudskih prava, koja prema pojedinim stručnjacima već postoji, a ona se pre svega odnosi na razoj informaciono-komunikacionih tehnologija i veštačke inteligencije.
Ljudska prava između ideala i realnosti
Uprkos tome što se ljudska prava tretiraju kao neotuđiva i univerzalna, svedoci smo selektivnog poštovanja istih, kao i ozbiljnih slučajeva povređivanja osnovnih ljudskih prava tokom poslednjih nekoliko godina. Kršenje ljudskih prava najviše je skoncentrisano u zemljama autoritarnog oblika vladavine. Prema onlajn-platformi specijalizovanoj za prikupljanje i vizualizaciju podataka „Statista’’, u 2024. godini Iran je zemlja sa najvećim stepenom kršenja ljudskih prava, koja prema njihovoj skali ima ocenu 10 (od 0 do 10), a prate je Burma, Kina, Libija i Rusija, a zatim Severna Koreja, Sudan, Jemen, Haiti, Demokratska republika Kongo, Egipat, Eritreja i Avganistan. Prema „Statisti’’, „najbolja’’ zemlja kada su u pitanju ljudska prava je Norveška sa ocenom 0, a prate je Island i Švajcarska
Nevladina organizacija „Amnesty International’’ objavila je u aprilu ove godine izveštaj o stanju ljudskih prava u svetu u kom se nalazi analiza različitih kršenja ljudskih prava tokom 2023. godine u 155 zemalja. Kako navode, u oružanim sukobima, države i naoružane grupacije su često izvodile nezakonite napade i ubistva, što je imalo razorne posledice po civile. Ističu da su se neke strane u ratnim sukobima ponašale kao da je poštovanje međunarodnog humanitarnog prava opciono, gde navode za primer rusku agresiju na Ukrajinu, ciljane napade na civile od strane mjanmarske vojske i građanski rat u Sudanu.
Od 7. oktobra 2023. godine do dan-danas svedočimo masovnom kršenju ljudskih prava u Pojasu Gaze. Od ubijanja civila i novinara, preko kolektivnog „kažnjavanja’’ od strane Izraela u vidu uskraćivanja osnovnih potrepština kao što su hrana i voda, do uništavanja bolnica i škola, Palestina je više od godinu dana simbol neprekidnog kršenja međunarodnog humanitarnog prava. Prema „Aldžaziri’’, poslednji podaci pokazuju (u trenutku pisanja ovog teksta), da je u Gazi ubijeno najmanje 44 hiljade ljudi, uključujući preko 17.000 dece, dok je povređeno oko 105 hiljada, a nestalo više od 11 hiljada ljudi. Komitet za zaštitu novinara (CPJ) objavio je da je do 6. decembra ubijeno najmanje 137 novinara u ovom ratu, od njegovog samog početka. Navode da je ovo najsmrtonosniji period za novinare otkad Komitet prikuplja podatke (1992). Prema „Amnesty International’’, rasna diskriminacija kao još jedan oblik povređivanja ljudskih prava, duboko leži u nekim od pomenutih oružanih sukoba. Rasna diskriminacija se ne vidi samo u izraelskom sistemu aparthejda protiv Palestinaca, već i u odgovorima i reakcijama svetskih sila na ovaj ratni sukob.
Kada govorimo o diskriminaciji žena, kršenje njihovih osnovnih i neotuđivih prava primetno je, pre svega u Avganistanu i Iranu, uskraćivanje prava na obrazovanje ili zapošljavanje, kao i primoravanje devojaka i žena da nose hidžab. Žene su se, obe ove zemlje, suočile sa brutalnom državnom represijom zbog zahtevanja sopstevnih prava. Profesorka na Departmanu za Komunikologiju i Novinarstvo na Filozofskom fakultetu u Nišu dr Nataša Simeunović Bajić, smatra za Mingl da se još uvek na globalnom i regionalnom nivou suočavamo sa velikim izazovima u pogledu zaštite ljudskih prava, uprkos tome što smo tekovinom liberalne demokratske misli odredili ljudska prava kao neotuđiva, nedeljiva, međuzavisna i univerzalna, uprkos donošenju veliko broja zakona, pravilnika, konvencija i standarda.
„U Avganistanu, nakon preuzimanja vlasti od strane Talibana, prava žena i devojčica doživela su drastičan pad. Devojčice su izgubile pristup obrazovanju, a žene su suočene sa strogo ograničenim pravima u svakodnevnom životu. Zatim, mnoge zemlje se suočavaju sa izazovima u vezi sa pravima izbeglica i migranata. Na primer, Evropski sud za ljudska prava upozorovao je više puta na moguća kršenja osnovnih prava na spoljnim granicama Evropske unije. Setimo se da su mađarske vlasti naredile čak i podizanje bodljikave žice na granici sa Srbijom kako bi sprečile mogućnost kretanja migranata, te to zaista možemo posmatrati kao veliki izazov’’, kaže za Mingl Simeunović Bajić.
Kada su u pitanju prava kvir osoba, uočava se blagi napredak koji je postignut u zaštiti njihovih prava tokom 2023. godine. Na primer, bilo je pozitivnih promena zakona ili politike u nekoliko zemalja kao što su Letonija, Tajvan, Namibija… Međutim, 62 zemlje prema ovom izveštaju „Amnesty International’’ imaju zakone koji kriminaliziju „homoseksualno ponašanje’’. U Ugandi je uvedena smrtna kazna za krivično delo „teške homoseksualnosti’’, a u Gani je odobren „antigej’’ zakon. Tokom prethodne godine došlo je, takođe, do velikog broja hapšenja i gonjenja kvir osoba.
Srbija u značajnom padu ljudskih prava i demokratije
Kada je u pitanju Srbija, u aprilu ove godine „Fridom haus’’ je objavio izveštaj u kom se navodi da je Srbija doživela najveći pad demokratije i ljudskih prava u poslednjih 10 godina. U izveštaju se navodi da poslednjih godina vladajuća Srpska napredna stranka konstantno narušava politička prava i građanske slobode, stalno vrši pritisak na nezavisne medije i organizacije civilnog društva, a da su padu Srbije na ovoj lestvici doprineli najviše parlamentarni izbori održani u decembru 2023. godine.
Organizacija „Human rights watch’’ u svom izveštaju iz 2023. godine navodi neke od bitnih karakteristika u pogledu kršenja ljudskih prava u Srbiji. To su pre svega nezavisni mediji i novinari koji rade pod pritiskom, kao i sve veća diskriminacija prema LGBT populaciji, što uključuje i pritužbu na nasilno ponašanje prema dvema kvir osobama sredinom februara ove godine od strane policajaca. Pored ovoga, negativna statistika kada je u pitanju nasilje prema ženama i femicid pokazuje da je do sada u 2024. godini bilo 17 femicida, gde je polovina ubijenih žena već ranije prijavljivala nasilje, kako je rekla za N1 Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra, početkom decembra ove godine.
U poslednje vreme svedočimo masovnim protestima i blokadama širom Srbije, otkad je pala nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu i usmrtila 15 ljudi. Veliki broj aktivista i studenata je uhapšeno, a nekima je i određen pritvor. Studenti Fakulteta dramskih umetnosti fizički su napadnuti tokom mirnog odavanja počasti žrtvama u Novom Sadu, što je izazvalo kasnije da se studenti drugih fakulteta u Beogradu, Novom Sadu i Nišu pridruže blokadama svojih fakulteta u znak solidarnosti prema studentima FDU. Poslednji incident koji je organizacija „Yucom’’ zabeležila jeste hapšenje aktiviste Nikole Ristića 24. novembra, fizičko maltretiranje 74-godišnjeg Ilije Kostića koji je uhapšen tokom blokade u Novom Sadu, a zatim i hapšenja aktivista i studenata Pavla Cicvarića, Mile Pejić, Doroteje Antić i Ivana Bjelića.
Uloga medija u promociji ljudskih prava
Dr Nataša Simeunović Bajić ocenjuje da još nismo ni blizu idealnog društva, ni u jednoj zemlji niti na globalnom nivou, s obzirom na to da se ljudska prava svakodnevno i dalje krše, u različitim razmerama. Ona posebno naglašava značajnu ulogu medija u promociji i zaštiti ljudskih prava, koja je, prema njoj, od suštinskog značaja. „Mediji imaju potencijal da budu moćan alat za podizanje svesti o ljudskim pravima, izveštavanja o kršenjima i davanja glasa onima koji su često marginalizovani. Međutim, odgovornost medija u ovom procesu često nije ispunjena’’, smatra Simeunović Bajić za „Mingl“.
Ona smatra da najveći problem predstavlja „permanentno medijsko reprodukovanje’’ stereotipa kao iskrivljenih predstava u koje je lako poverovati i koje se vrlo lako stvaraju, a teško iskorenjuju i menjaju. Stereotipi često potiču iz neproverenih izvora i senzacionalističkog izveštavanja, što može imati dalekosežne negativne, ali i tragične posledice, kao što smo imali u slučaj genocida u Ruandi 1994. godine, u kom je ključnu ulogu igrala radio-stanica „Radio Hiljadu brežuljaka’’.
Iako svakodnevno imamo primere povređivanja ljudskih prava, nikada nije kasno doprinositi njihovoj zaštiti iznova i iznova. Sa ovim se slaže i dr Nataša Simeunović Bajić koja je stava da bi svaki dan trebalo da se slavi kao Međunarodni dan ljudskih prava. „Svaki dan bi zapravo trebalo da bude simbol otpora, nade i kolektivnog pamćenja. Ipak, ovaj ustanovljeni datum jeste svake godine podsticaj za promenu i poziv da ne budemo pasivni posmatrači, već aktivni učesnici u oblikovanju bolje zajedničke budućnosti’’.
Autorka: Ana Adamović