foto: Andrea Virag
Bila sam deo nekoliko gradilišta sa blatolozima, što me je inspirisalo da podelim ovo jedinstveno iskustvo sa vama. U ovom intervjuu, upoznaćete Jovanu Cvetković, jednu od osnivačica Blatologije i moju ,, blato-drugaricu’’. Blatologija okuplja družinu blatologa koja kroz zemljanu arhitekturu stvara i nesebično deli svoja iskustva i znanja. Kroz njenu priču, otkrićemo kako prirodna gradnja, bazirana na blatu, može transformisati ne samo prostor, već i nas same, pomažući nam da se povežemo sa Zemljom na dubljem nivou.
Pridružite se ovom putovanju – putovanju koje zahteva samo jednu stvar: dobru volju. Sve ostalo je već tu oko nas, u prirodi, spremno da nas inspiriše i podstakne na promenu.
Mingl: Kako je nastala ideja za Blatologiju? Šta vas je inspirisalo?
Jovana Cvetković: Nekolicina nas, arhitekata i građevinaca, pratila je radionice i obuke vezane za prirodnu gradnju pre nego što smo osnovali Blatologiju. Tokom tih radionica, doživeli smo nešto nesvakidašnje i inspirativno. One su nam pružile priliku da povežemo ljubav prema prirodi sa profesijom koju izučavamo, nudeći novu perspektivu u arhitekturi i odgovore na mnoga pitanja koja nismo mogli da pronađemo tokom studija.
Shvatili smo da naša profesija ne mora biti isključivo vezana za rad na računaru i sedeći položaj; udahnuli smo mnogo živosti i taktilnog iskustva u ono što radimo. Tada se u nama dogodila promena – više nismo mogli da zamislimo da se bavimo arhitekturom bez uključivanja prirodne gradnje. Udružili smo se pod imenom Blatologija kao grupa mladih ljudi sa zajedničkom željom i ciljem: da nastavimo istraživanje građenja i rada sa prirodnim materijalima i da to iskustvo podelimo sa drugima.
Do sada smo eksperimentisali sa blatom, slamom, prirodnim vlaknima i drvetom. Sva saznanja i iskustva koja smo stekli podelili smo s mnogim ljudima koji su učestvovali u našim radionicama i obukama. Neki od njih postali su neodvojivi deo naše ekipe.
Mingl: Šta predstavlja zemljana arhitekture i koje su njene prednosti?
Jovana Cvetković: Zemljana arhitektura i prirodna gradnja predstavljaju nove termine u građevinarstvu, koji spajaju najstarije i izvorne tehnike građenja sa materijalima iz neposredne prirodne okoline i savremenim principima građenja. Kada se ove dve oblasti kombinuju, gotovo da ne postoji granica u osmišljavanju modernih objekata od prirodnih materijala.
Prednosti zemljane arhitekture i prirodne gradnje ogledaju se u zdravstvenim razlozima, kao i u dugotrajnom kvalitetu ovih objekata . Mogu biti idealno termički izolovani, dok zemljani zidovi održavaju optimalnu vlažnost vazduha u prostorijama, bez prisustva patogena. Zemlja je dugotrajna, reciklabilna i svoja svojstva ne menja tokom jednog veka.
Pored toga, rad sa prirodnim materijalima ne proizvodi otpad koji bi zagađivao životnu sredinu. Jedini ekološki otisak može biti povezan sa transportom materijala, ali ga je moguće minimizirati korišćenjem resursa iz neposredne okoline. Sam proces gradnje je bezbedan i ne zahteva posebnu zaštitnu opremu, osim zaštite od ogrebotina. Rad sa prirodnim materijalima je zabavan i zahteva pažnju i angažovanje, što razvija osećaj u rukama i donosi pravo zadovoljstvo i sreću.
Mingl: Šta misliš da mladi ljudi mogu naučiti kroz rad sa blatolozima?
Jovana Cvetković: Iako smo Blatologiju pokrenuli mi, grupa arhitekata i građevinaca i naše prve motivacije su bile vezane za profesiju, kroz radionice i obuke, shvatili smo da je gradnja sa prirodnim materijalima blagotvorna za sve, bez obzira na pol, uzrast ili profesionalnu pozadinu. Možda je razlog tome i to što je svaki čovek još pre jednog veka umeo da sagradi kuću uz pomoć rođaka i komšija, pa se taj osećaj može smatrati genetski usađenim. Takođe, svi smo deo prirode, iako smo iz generacije u generaciju sve više udaljeni od njenih principa.
U kontaktu sa zemljom, slamom, drvetom i kamenom budi se u ljudima različiti osećaji za stvaranje. Na našim radionicama, ljudi sa raznim životnim i profesionalnim opredeljenjima uspevaju da ožive svoj stvaralački duh, slobodu i sreću. Iako možda neće odmah znati kako da sagrade kuću bez stručne pomoći, ponose se saznanjem o dobrobitima koje priroda i rad sa rukama mogu pružiti.
Mingl: Kako priroda igra ulogu u vašem radu i kakav je njen značaj za vašu filozofiju?
Jovana Cvetković: Priroda je naša najveća inspiracija; ona je savršena i prilagodljiva, uvek ima odgovor na sve. Predstavlja sinergiju najrazličitijih materija koji, kada su sinhronizovani, čine jedan savršeni sistem. U tom sistemu svako ima svoju svrhu i slobodu, i neizostavni je deo funkcionisanja celokupnog ekosistema. Mi smo deo prirode, što često zaboravljamo, što nas dovodi do gubitka osećaja odgovornosti prema njoj i svemu što je njen deo.
Zavedeni konzumerizmom, sreću tražimo na pogrešnim mestima, zaboravljajući da smo i mi deo tog savršenog sistema i da su prave vrednosti možda već tu, u našem okruženju.
U Blatologiji želimo da se našim radom odnosimo odgovorno prema prirodi. Nastavićemo da učimo od nje i radimo na projektima koji će služiti ljudima na pravi način, u skladu sa prirodnim principima.
Mingl: Šta biste poručili mladima koji se interesuju za održivost i prirodu?
Jovana Cvetković: Njihov izbor je izuzetno plemenit, značajan i vrlo inspirativan, jer se bave nečim što je od ključne važnosti za budućnost naše planete. Održivi razvoj i zaštita prirode nisu samo ekološki, već i socijalni i ekonomski izazovi. Poručila bih im da se udruže sa istomišljenicima i da kroz zajedničke inicijative prave konkretne promene, čak i male, jer i najmanji koraci mogu dovesti do velikih rezultata.
Krenuti od manjih akcija, kao što su reciklaža, štednja resursa, ili čak podizanje svesti među vršnjacima, može imati ogroman uticaj na širem nivou. Ujedinjeni sa jasnom vizijom i fokusiranim naporima, mladi ljudi mogu napraviti stvarnu promenu. Nema malih ciljeva kada je priroda u pitanju—svaka akcija je važna.
Ovaj intervju je samo početak. Za sve mlade ljude koji žele da istraže alternativne načine gradnje i života u skladu s prirodom, Blatologija nudi mogućnosti za učenje i angažman. Ponesite sa sobom učenje koje možete primeniti u svom životu i ne zaboravite, priroda je tu da nas vodi ka održivijoj budućnosti.
Za kraj, pozivamo te da se upišeš u naš Mingl leksikon!
Šta ti je omiljeno na dodir pod prstima?
Mačeća dlaka.
Šta bi volela da si naučila u školi, a nisu te naučili?
Primenjeno znanje. Iz škole svi izlazimo prepuni informacija i sa mnogo naučenog. Međutim, najveći deo tog znanja više nigde ne upotrebljavamo, a ono vremenom bledi. Zamisli da si iz fizike radila eksperimente. Ili da si na istoriji obilazila arheološka nalazišta i gledala kako se ona iskopavaju. Dok ste iz srpskog analizirali neko delo, mogli ste da gledate filmove na tu temu ili da spremate predstavu. Zamisli da ste ta razmišljanja o književnom delu primenjivali na likovnom, crtajući likove i scene. Na muzičkom biste istraživali muziku iz perioda kada je pisana knjiga. Eto, kreativnost za oživljavanje i primenu znanja. Takvo bi znanje imalo mnogo veću vrednost u nama.
Da moraš da biraš, da li bi vise volela da čuješ misli drugih ili da možeš biti nevidljiva?
Da budem nevidljiva. Čitanje misli je ulazak u lični prostor, tu nije mesto drugima. Nevidljivost je zanimljivija.
Koji ti je omiljeni nadimak?
Moj? Jole, Joja.
Kako zamišljaš svoj idealan dan?
Dva su tipa idealnih dana. Kad je proleće, sunčana jesen ili ima snega - da izlazim i nema me ceo dan. I dani sa idealnom rutinom - mirno jutro, joga, deo dana fokusiran na neki rad, spremanje hrane, vreme za ukućane/prijatelje/životinje/biljke, veče uz knjigu/film/muziku.
Razgovor vodila: Andrea Virag