foto: Bianca Van Diju, Pixabay
„Depresija je bolest dosade. Mnogo ti imaš vremena da razmišljaš, brate moj. Ne, to bi rekla moja baba pokojna, nisi ti gladan. Ma ajde, molim te, bolest, pustite me. Depresija se pojavila kao bolest, ozbiljna, onda kad su nam ponudili čarobnu pilulu da nam izleče sve bolesti. Pa ispuni sebe, ja ne znam zašto ljudima stalno treba neko drugi da ih ispunjava, ja to ne kapiram. Dolazimo do toga stalno treba neko da puni taj tvoj šaržer koji ti stalno prazniš na gluposti“, isečak je iz emisije „Ako progovorim“ autorke i pevačice Goce Tržan. Ovakav način trivijalizacije mentalnih poteškoća, poput depresije i anksioznosti, ne samo da umanjuje ozbiljnost ovih stanja, već i dodatno stigmatizuje one koji se bore s njima.
Da su ovakvi narativi zabrinjavajući i da podstiču na zajedničku borbu za promenu javne svesti o mentalnom zdravlju, ističe psihološkinja i studentkinja master studija psihologije Dunja Đorđević za Mingl.
„Naša uloga nije samo da informišemo, već i da osnažimo ljude koji se suočavaju s ovim izazovima, pružajući im podršku i razumevanje koje zaslužuju. Svi mi, kao članovi društva, imamo odgovornost da prepoznamo i osudimo svaku vrstu javnog govora koja umanjuje važnost mentalnih poteškoća. Ove borbe su često skrivene i nevidljive, a mi moramo biti ti koji će pružiti glas onima koji se ne usuđuju da govore“, ističe Đorđević.
Nazivati ovakve ozbiljne poteškoće terminima poput „dosade“ ili „lenjosti“, prema rečima Đorđević, ukazuje na nedostatak stručnosti, nepoštovanje prema stvarnim iskustvima onih koji pate, kao i nedostatak empatije i brige za mentalno zdravlje ljudi.
„Oba stanja su rezultat složenih bio-psiho-socijalnih faktora, uključujući biološke predispozicije, psihološke reakcije i društvene okolnosti, koje proizlaze iz duboko bolnih iskustava ljudi i izloženosti stresnim okolnostima“, dodaje ona.
Razlika između depresije i anksioznosti i zašto one nisu bolesti lenjosti i dosade
Kako bismo objasnili da bolest i depresija nisu bolesti „lenjosti“ ili „dosade“, kako je rekla Goca Tržan, zamolili smo Dunju Đorđević da sa nama podeli šta označavaju ova dva stanja.
„Depresija i anksioznost su kompleksna stanja i zahtevaju ozbiljan pristup i uključuju podršku profesionalaca, porodice i zajednice. Anksioznost ne mora da bude samo osećaj trenutne nelagodnosti ili stresa; reč je o stanju koje može da postane hronično, pri čemu osoba doživljava prekomerne brige i strahove koji ozbiljno utiču na njen svakodnevni život. Depresija nije prolazna tuga ili dosada, već poremećaj koji duboko utiče na čovekovo raspoloženje, energiju i pogled na svet. Ovakav narativ može da izazove osećaj krivice i stida kod onih koji već pate i može ih odvratiti od toga da potraže pomoć. Svi mi koji se brinemo o mentalnom zdravlju imamo obavezu da osvetlimo pravu prirodu ovih poteškoća, zajedno razbijamo stigme i pružamo podršku onima kojima je potrebna. Ljudima koji se suočavaju sa anksioznošću i depresijom važno je da poručimo da nisu sami i da nije njihova krivica što se osećaju kako se osećaju“, dodaje ona.
Depresija je postojala kroz čitavu ljudsku istoriju, iako su je ranije različite kulture nazivale i tumačile na različite načine, dok su antidepresivi deo sveobuhvatnog pristupa lečenju koji često uključuje i psihoterapiju, govoreći o „čarobnim pilulama“ koje je spomenula Goca Tržan u svojoj emisiji.
„Tvrdnje da je depresija rezultat farmaceutskih rešenja zanemaruju složene uzroke depresije i predstavljaju opasne dezinformacije koje mogu obeshrabriti ljude da potraže pomoć, jer ih navode da pomisle kako je njihova patnja samo ’faza’ ili ’moda’, što može produbiti osećaj beznađa. Ovakve nestručne tvrdnje su opasne dezinformacije i zanemaruju istorijski i naučni kontekst ovog poremećaja“, smatra Đorđević.
Borba s ovim stanjima često utiče na sve aspekte života pojedinca, od radnih obaveza do socijalnih odnosa i osnovnih životnih funkcija. Kada se bol ovih osoba prikazuje kao nešto ’beznačajn’, to omalovažava njihova osećanja i umanjuje ozbiljnost njihovih iskustava.
„Neprikladne izjave koje umanjuju težinu mentalnih poteškoća šire dezinformacije i dodatno povređuju osećanja onih koji pate, ostavljajući ih da se osećaju neshvaćenim i neprihvaćenim. Mnogi već nose osećaj sramote zbog svojih stanja, a negiranje težine njihovih bolova otežava im da potraže pomoć. Zbog razlika u načinu na koji mladi i stariji reaguju na mentalne izazove, važno je razvijati toleranciju i razumevanje među generacijama. Ovakvo uzajamno poštovanje može doprineti izgradnji podržavajućeg društva. Oni koji se bore s depresijom i anksioznošću zaslužuju ne samo poštovanje i empatiju, već i validaciju svojih osećanja, umesto da budu predmet omalovažavanja“, dodaje ona.
Novinarka Al Džazire i osnivačica inicijative „Za tebe – Važno je!“ An Mari Ćurčić za Mingl ističe da bi javne ličnosti pre svega morale da budu svesne odgovornosti koju imaju, posebno kada govore o kompleksnim i osetljivim temama.
„Poremećaji mentalnog zdravlja su vrlo ozbiljna tema, a iznošenje u javnost naučno neutemeljenih stavova u najmanju ruku dodatno produbljuje postojeće predrasude, negativne stereotipe i stigmu koji gotovo po pravilu prate osobe koje se nose sa poteškoćama ili poremećajima mentalnog zdravlja. O stigmi da i ne govorim. Podsetila bih da su upravo to ključni razlozi zbog kojih se veliki broj ljudi, uključujući i mlade, ne usudjuje da potraži pomoć. Bojim se da smo, nažalost, sve češće svedoci estradizacije i banalizacije vrlo ozbiljnih tema, a da ni iz daleka nismo svesni posledica koje to sa sobom nosi“, kaže ona.
Javni prostor nosi odgovornost, a informacije koje dolaze iz njega imaju težinu. On treba da bude mesto podrške, a ne dodatnog bola, te kao društvo, kako kaže Đorđević, imamo obavezu da zaštitimo pojedince od štetnih poruka i stvorimo prostor gde će njihova borba biti priznata i shvaćena s poštovanjem. Institucije ne smeju da zatvaraju oči pred ovakvim izjavama. Naprotiv, neophodno je da posvete više pažnje stručnjacima i stručnjakinjama koji nude tačne, naučno zasnovane informacije o mentalnom zdravlju. Kritički pristup je ključan, jer empatija i razumevanje mogu pomoći onima koji se bore sa mentalnim poteškoćama da se osećaju prihvaćeno i podržano.
Autor: Aleksandar Đokić