foto: Karl Bewich, oskar holm (Unsplash), BOŠ
Prema podacima najnovijeg istraživanja ,,Rodno zasnovano digitalno nasilje u Srbiji – pregled trendova'' digitalno nasilje nad devojčicama i ženama u Srbiji je u stalnom porastu, a tome svedoče sve jeziviji naslovi u medijima. Među najčešćim metama nasilnika nalaze se novinarke, društvene aktivistkinje, političarke, kao i druge istaknute žene iz javne sfere. Takođe, nad poznatim ženama ovakvo nasilje češće poprima i neke ekstremnije oblike. Slabi mehanizmi pravne zaštite, uz odsustvo sistemske edukacije i informisanja o ovoj vrsti nasilja i njegovim posledicama, čine ključne prepreke u borbi za pravedniji digitalni prostor.
Novinarka Anđela Milivojević, koja je i radila istraživanje za SHARE fondaciju za Mingl kaže da je važno razumeti šta je digitalno nasilje i u kom obliku se ono javlja.
,,Dakle, to je zloupotreba digitalne tehnologije sa ciljem da se druga osoba uznemiri, povredi, ponizi ili da joj se nanese neka vrsta štete. Rodni aspekt digitalnog nasilja praktično kopira patrijarhalni mentalitet koji imamo u realnom svetu. Žena se seksualizuje, ali se i ismeva i kritikuje ako je ,,previše’’ seksi. Slikama ženskog tela se trguje kao da su one nečije vlasništvo, žene se targetiraju i javno sramote ako iskazuju mišljenja i stavove. Princip je isti ali su posledice često mnogo veće. Dok je ranije trač o devojci mogao da se prepričava samo u lokalnom mestu, sada taj trač ili slika može da postane dostupna celoj zemlji ili regionu. Posledice po njen budući život su nemerljivo veće i bolnije’’, smatra Milivojević.
Digitalna zaštita, prema Milivojević, zahteva sistemski pristup – od edukacije mladih i roditelja, do senzibilizacije policije i sudstva da je digitalno nasilje problem u društvu.
,,Za sada, ko god da je izložen bilo kojoj vrsti digitalnog nasilja, jedino što može da uradi je da prijavi platformi i nada se da će sadržaj biti uklonjen. Ali to nije zagarantovano. Pored toga, zakonski okvir i dalje kaska u zaštiti od rodno zasnovanog nasilja na internetu, pa u najvećem broju slučajeva na primer žrtve ,,osvetničke pornografije’’ jedino može da podnese privatnu tužbu bez ikakve pomoći policije i tužilaštva’’, dodaje Milivojević.
Društvene mreže imaju pravila koja u teoriji štite sve nas od nasilje, međutim...
Objavljivanje bilo čijih privatnih podataka, takozvano doksovanje, objavljivanje privatnih fotografija bez dozvole, uvrede i pretnje nisu dozvoljene. Ali, u realnosti najveći broj društvenih mreža ima problem sa monitoringom sadržaja koji se objavljuje i nisu u stanju da uklone štetan sadržaj pre nego što postane prekasno.
,,Nedavno je TikTok najavio da će otpustiti najmanje 125 moderatora od 500 koji rade u timu koji štiti korisnike od štetnog sadržaja u Velikoj Britaniji. Telegram ne objavljuje koliko tačno moderator ima, neke spekulacije su da je to manje od 100 za ceo svet. A ta aplikacija ima preko 700 miliona korisnika. Mi nemamo informacije o tome koliko moderatora društvenih mreža radi u regionu Balkana. U kontekstu Srbije i regiona moderacija je još teže zbog lokalnog jezika i pisma koje se koristi. Pored toga, lokalni korisnici su postali svesni da treba da izbegavaju određene reči i našli su načine kako da sadržaj nasilja objave bez cenzure’’, kaže ona.
Javne ličnosti, novinarke, političarke, glumice i maloletne osobe – grupe koje su najviše izložene digitalnom nasilju
Meta napada može biti bilo ko, međutim, u istraživanju su podeljene dve različite grupe, koje su izložene digitalnom nasilju na različit način.
,,Sa jedne strane su javne ličnosti – novinarke, političarke ili glumice. Dovoljno je da odete na njihove Instagram profile i da pročitate neke od komentara, koji idu od seksizma, uvrede, pretnje, targetiranja ili sramoćenja. Sa druge strane, osobe, naročito maloletne, su često izložene situacijama u kojima se dele njihovi privatni životi bez njihove dozvole. Među mlađim generacija jako su popularne Instagram i TikTok ,,Spoted’’ stranice, gde se slike devojčica sa ulice dele i traže privatni podaci, gde živi, u koju školu ide, koji razred itd. Slična situacija je i sa Telegram grupama u kojima je veliki broj žena bio izložen takozvanoj ,,osvetničkoj pornografiji’’, odnosno neovlašćenom deljenju slika ili snimaka. Jednako je zabrinjavajući problem slanja nepoželjnih poruka i slika koje muškarci ne vide kao problem. To nam govori da moramo mnogo da radimo na tome da objasnimo da slanje polnog organa nepoznatoj osobi nije dopustivo i da je to digitalno nasilje’’, smatra Milivojević.
Rodno zasnovano digitalno nasilje je oblast u kojoj gotovo da ne postoje sistemski podaci. Postoje pojedina istraživanja, ali ne koliko žena u Srbiji je bilo izloženo ,,doksovanju’’ ili ,,osvetničkoj pornografiji’’.
,,Škole ne vode evidencije oko digitalnog nasilja nad devojčicama. Publikacija SHARE fondacije je na neki način pokušala da mapira do sada zabeležene slučajeve digitalnog nasilja i da napravi neki presek oko toga koliko je ono prisutno i kako se manifestuje. Čini mi se da su organizacije civilnog društva daleko ispred u odnosu na državu što se tiče razumevanja i detektovanja ovog problema’’, ističe ona.
Organizacije civilnog društva su praktično jedine koje daju psihološku, tehničku ili pravnu pomoć mnogim žrtvama digitalnog nasilja. Zato verujem da su one jako važne za dalju edukaciju društva, zaključuje Milivojević za Mingl.
Autor: Aleksandar Đokić