Mingl kutak

Zlatni standard sitkoma - Prijatelji slave 30 godina

Zlatni standard sitkoma - Prijatelji slave 30 godina

foto: Poster serije Prijatelji

Tog septembra 1994. godine televizijski format komedija situacije se zauvek promenila, jer je na američkoj televizijskoj stanici NBC permijeru doživela serija „Prijatelji”. I ovo je verovatno sasvim dovoljno reći, jer su svi rođeni posle 1980. godine svedočili uspehu serije. Gotovo je nemoguće pronaći nekoga tih godina ili pripadnika mlađih generacija da ne zna Fibin hit o smrdljivoj mački, odakle potiče ono „How you doin´?” ili za ružnog, golog lika. Sa druge strane, retko ko zna čime se Čendler zapravo bavi. 

Ako ipak, draga/i čitateljko/čitaoče, spadaš u mikroskopsko mali procenat ljudi koji seriju nisu pogledali, red je spomenuti o čemu se tu zapravo radi. Serija prati šest prijatelja u srednjim dvadesetim godinama života koji stanuju na Menhetnu. Tokom deset sezona, prijatelji se zaljubljuju, pronalaze i gube poslove, istražuju Njujork i sve ostalo što bezbrižni dvadesetogodišnjaci rade u jednom od najuzbudljivijih gradova na svetu. Pored šest glavnih likova, za koje se gledaoci vežu nakon samo par epizoda, razlog zašto je ovo ipak sitkom jeste da se značajan deo serije odvija u kafiću „Central Perk” gde prijatelji sede raspoređeni na kauču, stolici i fotelji, najčešće raspravljajući o ljubavnim problemima. Drugo, i podjednako važno, mesto okupljanja je stan nekoliko spratova iznad kafića u kome žive Monika i Rejčel (na kratko Čendler i Džoi, na duže Monika i Čendler, a pre mnogo vremena su tu živele i Monika i Fibi). Ljubičasta vrata sa žutim ramom oko špijunke su verovatno najprepoznatljivija ulazna vrata koja su se ikad pojavila na TV-u.

Razmišljajući o zapletu nakon što se prva četvrtina 21. veka nestrpljivo navršava, argument da je serija neoriginalna je neosporiv. Ali, kada se uzme u obzir kada je serija prikazana i da je, verovali ili ne, bila prva tog, sada već uveliko poznatog „tri devojke i tri momka” formata, lako je opravdati popularnost. Mnoge situacione komedije emitovane kasnije („Vesele sedamdesete”, „Kako sam upoznao vašu majku”, „Štreberi”…) su „prepisale” formulu i adaptirale format stekavši veliku gledanost. „Prijatelji” su vrlo brzo nakon emitovanja postali zlatni standard sitkoma, ostavivši u senci čak i „Sajnfeld”, čuvenu seriju s kraja 80-ih godina prošlog veka koja je na mnoge načine utabala „Prijateljima” put do uspeha.

Po prvi put serija ima čak šest glavnih likova što za jednu epizodu od dvadesetak minuta zvuči puno. Ipak, ispostavilo se da je šest pun pogodak. Tri devojke, jedna blago nesnađena, druga organizovana i treća vrcava. Sa druge strane, jedan momak štreber, jedan šaljivdžija i jedan koji olako pridobija pažnju žena. Kreatori su taman napravili dovoljno (ali ne i previše) likova kako bi catch all - zadobili pažnju među raznovrsnom publikom. Tako ljubitelj serije imaju pažljivo odabranog omiljenog lika sa kojim se identifikuju i koji ih na neki uvrnuti način predstavlja. Kada se kaže za neku osobu da je ona prava Monika, nije potrebno dalje objašnjavati karakter te osobe. I to je još jedan razlog po kome su se „Prijatelji” istakli.

Kao sredstvo razonode, serija poseduje sve što je potrebno za uspešni sitkom. Dopadljivi likovi, komične situacije uz primese fizičke i dry pan komedije kao i dobro poznata mesta okupljanja. Kao šlag na tortu, uvodna špica je propraćena izuzetno catchy hitom „I´ll be there for you” grupe The Rembrandts. Bend može da bude večno zahvalan produkciji jer su ovako postali makar one hit wonders-i uz vrlo lagodan život obezbeđen autorskim pravima na pesmu.

Činjenica da su „Prijatelji” bili ovoliko uspešni među mojom i starijim generacijama ne garantuje uspeh i među onim koje tek dolaze. Biće interesantno videti kako nova omladina reaguje na likove, humor pa i na sam zaplet, koliko god on bio transgeneracijski. Već su postmilenijalci kritikovali seriju zbog nerealnog prikaza života u jednom od najskupljih gradova sveta, heteroseksualne normativnosti i tradicionalnih standarda lepote. Trenutno deluje da „Prijatelji” neće još dugo opstati kao zlatni standard.

Svako ima onu jednu seriju kojoj se stalno vraća. Gledaš po prvi put sa 13 godina, pa sa 20, pa opet sa 24. Ne, ne živiš u velikom stanu na Menhetnu, nemaš uvek novca za piće u kafiću i tvoj najbolji prijatelji ne stanuju preko puta tebe. Možda si u realnosti jako daleko od svojih prijatelja. Ali znaš da postoji ona jedna serija koja ti daje mogućnost da o tome maštaš ili te makar vrati u dane kada kada ti je život bio jednostavniji. I za mnoge su „Prijatelji” upravo ta serija.

Autorka: Helena Cvetković

Najnovije