foto: poster filma Sva lica dobrote
Prošle nedelje je u bioskopima širom Srbije premijerno prikazan novi film Jorgosa Lantimosa, koji nas je, mogli bismo reći, ostavio s malo reči i o kome će se tek govoriti u mesecima koji dolaze. Razlog tome je iznenađujuće jednostavan: novo ostvarenje afirmisanog grčkog reditelja uspelo je svojim sadržajem da probudi sve ono zbog čega volimo filmsku umetnost, a posebno ako ste ljubitelj linčovskog ambijenta i oneobičene, nesvakidašnje tematike.
Film Sva lica dobrote predstavlja omnibus format, u kome se tri samostalne priče prepliću u jednu tematsku celinu (ili, za filmske ljubitelje, jedan tematski ,,univerzum”), a svaka od njih istražuje različite aspekte moralnosti, međuljudskih odnosa i problematizovane etike. Poveznicu između tih svetova čini lik R.M.F-a, po kome je svaka priča ujedno i naslovljena (Smrt R.M.F-a, R.M.F leti, R.M.F jede sendvič).
Prvi segment filma, Smrt R.M.F-a, bavi se pitanjima slobodne volje i odnosa dobročinstva prema onome što je skriveno ispod površine. U ovom delu filma, Lantimos kroz priču o Robertu i njegovom šefu-ljubavniku Rejmondu prikazuje kako postupci i odluke koje često smatramo plemenitim mogu imati neočekivane posledice. Tako se usled neobičnog obrta koji nastaje zbog Robertove neposlušnosti prema Rejmondu oslikava drama pojedinca i njegovog poljuljanog identiteta u ekstremizovanom ljubavnom odnosu, a za sve oni koji su pogledali film, pesma How Deep Is Your Love dobila je posve novo značenje.
Druga priča, naslovljena kao R.M.F Leti, od celog triptiha ima najviše nadrealističkih momenata u sebi. U njoj na jedinstven način pratimo priču o policajcu čija je žena nestala na moru, a kada vest o njenom pronalasku stigne do Daniela, otvara se svet u kojem važe nešto drugačije zakonitosti, po mnogo čemu nadrealnije. Taj svet posmatran je pre svega kroz prizmu Danielovog nepoverenja, dok klimaks priče zatičemo u prenaglašenom, bizarnom raspoloženju, otvorenom za različite interpretacije. Takođe, u ovoj priči, primetna je inverznost svetova u kojima se zatiču njeni likovi, a najprimetnija je izokrenutost na relaciji ljudski – pseći svet.
Treća priča, R.M.F jede sendvič, prikazuje kult koji neuspešno traga za devojkom hristolikih karakteristika, kako bi ispunila njihovo proročanstvo. U centru ove priče nalaze se Emili i Endru, pripadnici kulta zaduženi za potragu.
Sva lica dobrote je film koji ne ostavlja puno prostora za lakovernost. Estetski, on po mnogo čemu odgovara Lantimosovoj prepoznatljivoj poetici – pomalo hladan i distanciran, mada ne sasvim oslobođen duboko emotivne srži. Kamera često prati likove izbliza, nastojeći da nam pruži što kompletniji uvid u njihove unutrašnje, neretko konfliktne svetove. Kroz ovu složenu narativnu strukturu i duboku analizu ljudske prirode, Lantimos nam pruža film koji će zasigurno pokrenuti mnoge diskusije i postati predmet brojnih interpretacija.
Kada je reč o likovima, oni su neretko upravljani voljom drugih i njihovim interesnim sferama, mada ni u jednom trenutku bez prepoznatljivih individualnih karakteristika.
Šta više treba reći da bi se odgledalo ovakvo delo? A u slučaju da vam se dopadne, izdvajamo i druge Lantimosove filmove, poput ,,Jadnih stvorenja”, ,,Jastoga” i ,,Ubistva svetog jelena”.
Autor: Stefan Čizmić