foto: Mathias Swoboda
U početku sve je mirno. U iščekivanju onoga što sledi niko ne progovara. Odjednom, zemlja kreće da se trese. Stomak počinje da se prevrće i celo telo da treperi. Uši percipiraju zvuk čiju frekvenciju ne mogu da podnesu i od toga glava zadobija probijajuću bol. Uprkos tome, sa šakama čvrsto stegnutim na ušima i olabavljenim donjim vilicama, niko ne skreće pogled sa prizora. Ne, nije smak sveta, nego uzletanje borbenog aviona F-35.
Poslednjih dvadesetak godina u austrijskom gradiću Celtveg, nadomak Špilberga, na prostoru vazdušne baze vojske Austrije, svake druge godine organizuje se najveći vazdušni šou u Evropi pod nazivom AirPower. U organizaciji ministarstva odbrane Austrije, Red Bull kompanije i savezne države Štajerske i trajanju od dva dana, spektakl je ove godine 6. i 7. septembra okupio učesnike iz devetnaest evropskih zemalja i Sjedinjenih Američkih Država čiji su piloti demonstrirali sposobnosti 207 civilnih i vojnih letelica. Nešto manje od ukupno 300.000 ljudi u oba dana je posetilo događaj, privučeni pre svega besplatnim ulazom a onda i dobrom zabavom, jelom i pićem. Naravno, i prilikom da vide u letu avione koje inače nikad ne bi videli, ako imaju sreće da se u životu ne nađu na ratištu.
Za one koji nisu prisustvovali nijednom sličnom događaju, to izgleda ovako. Duž avionskih pisti i udaljenosti 300 metera od pisti za sletanje, postavljene su ograde iza kojih je publika stajala ili sedela na stolicama, jaknama i ćebadima koje je sama donela. Na prostoru namenjenom publici, koji je nesaglediv i potrebno je preko pola sata hoda između dve najudaljenije tačke, nalazilo se mnogo štandova za piće i hranu, toaleta, kao i štandova za prodaju robe vazduhoplovnih snaga različitih zemalja. Takođe, bile su izložene i borbene i civilne letelice, ograđene i čuvane vojnim osobljem, neke davno van upotrebe a neke koje su tih dana viđene i u letu. Program je trajao od jutra do mraka, i svaka letelica je, nakon najave voditelja programa, bila u vazduhu oko desetak minuta posle čega su piloti „kruzirali” po pisti i pozdravljali ushićenu publiku. Na kraju dana je organizovano i druženje sa pilotima, a austrijski vojni orkestar je održao kratki koncert.
Neke od letelica koje su privukle veliko interesovanje publike su bili borbeni avion F-18, koji je koristio čuveni izmišljeni pilot Maverik u filmu Top Gun: Maverick (Paramount + ,2022). Znate ono čuveno Maverikovo kada se obrne i leti iznad svog kolege? E taj potez su prisutni imali priliku da vide uživo. Zatim, finansirani od strane Evropske unije, dva Eurofighter-a su demonstrirala tzv. dogfighting - kada jedan avion prati drugog kao pas koji pokušava da uhvati svoj rep. Već pomenuti borbeni avion F-35, najskuplji svoje vrste trenutno na tržištu, je oduzeo dah svim prisutnima, a za to je bila zaslužna Melani Klojsner, inače jedna od dve žene na svetu obučene za upravljanje A serijom ovog modela. Od čuvenijih helikoptera leteli su Black Hawk, po kome je nazvan film o ratu u Somaliji, kao i Bell UH-1 poznati svima koji su gledali makar jedan od mnogih snimljenih filmova o ratu u Vijetnamu. Akrobatski tim hrvatskog ratnog vazduhoplovstva „Krila Oluje” je pokazao svoje umeće, ali je ipak čuveni švajcarski Patrouille Suisse „ukrao” šou. Za ljude sa prostora bivše Jugoslavije bi najverovatnije bilo zanimljivo videti izloženi Daglas DC-6, nekada u vlasništu Jugoslavije koji je isključivo služio Titu i njegovoj delegaciji u službenim posetama (Air Force One) koji je gigant Red Bull otkupio marta 2000. godine.
Impresivan događaj bez ikakve dileme. Pa, šta to onda muči autorku ovog teksta pa se on ne svodi na puku reportažu nego konstantno preispitivanje jednog te istog - da li je ovakav događaj u redu?
Trista hiljada ljudi je prisustvovalo defileu najvećih aeronautičkih dostignuća, ali i masovnih ubica koji su tokom svoje službe ubili daleko veći broj ljudi. Jedan od borbenih aviona, model F-16, koji je pokazao svoje umeće ovog vikenda u Celtvegu, drugu vrstu umeća aktivno „demonstrira” svakog dana u Ukrajini i u Gazi. Da li ima nečeg perverznog u tome da publika, opijena pivom i kerozinom, aplaudira letelicama koje na istom kontinentu nekoliko stotina kilometara istočno svakog dana ubijaju?
Šta je tačno ideja iza ovog događaja, čemu on služi? Proslava aeronautičkih inovacija i meastralnih pilota? Sigurno to jeste za sve prisutne entuzijaste aeronautike. No, utisak je nešto nažalost sasvim drugo. Pored očigledne demonstracije sile razvijenih zemalja i prepoznatljivo „pogledajte šta mi sve možemo ako ne-daj-bože moramo” ovakav spekatkl deluje više kao predstava za potencijalne kupce ovih dragocenih letelica, nešto kao test vožnja prilikom kupovine novog automobila. Ostaje nerazjašnjeno zar je stvarno potrebno na ovakav spektakularan, šaren, zabavan način predstaviti mašine za ubijanje. Možda odgovor leži upravo u prethodnoj rečenici.
Sve ovo - ogroman novac i konstantna inženjerska unapređenja - ulažu se u cilju što efikasnije odbrane od neprijatelja, kako to vole da kažu pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova. Dakle, novca za sanaciju (bukvalno) gorućih problema na ovom svetu verovatno ima, ali nisu prioritetni u odnosu na borbene avione. A deluje da skoro neće ni biti. Ostaje gorka činjenica da se najveća naučna i tehnološka dostignuća ostvaruju upravo u cilju ratovanja.
Autorka: Helena Cvetković
