foto: Unsplash/BOŠ
U martu ove godine, na rang listi sačinjenoj na osnovu podataka Izveštaja o sreći u svetu, mladi u Srbiji našli su se na trećem mestu. Drugo mesto zauzeli su mladi iz Litvanije, a prvo mesto pripalo je Izraelu. Ovu, po malo neobičnu Olimpijadu omladinske sreće i zadovoljstva, prekinuo je Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih, tradicionalno objavljen na Međunarodni dan mladih, 12. avgusta. Atmosfera u kojoj je izveštaj predstavljen bila je znatno drugačija od one na koju smo navikli. Objavi izveštaja prethodio je veliki ekološki protest u Beogradu nakon kojeg je troje mladih aktivista uhapšeno. Njihovo hapšenje potvrdilo je jedan od najvažnijih zaključaka koji se proteže kroz gotovo sve izveštaje – mladi ne veruju institucijama. I uporno se pokazuje da za to imaju razloga.
Sistem bez mladih
Za početak, u klupama Narodne skupštine Republike Srbije sedi tek šest mladih narodnih poslanika i poslanica, odnosno, mladi su zastupljeni sa samo 2.4 odsto. Institucije ostaju zatvorene za potrebe mladih te, prema Alternativnom izveštaju, ni ove godine nije formiran Odbor za mlade. Najmanje poverenja mladih zavređuju političke institucije, dok najviše poverenja imaju u nauku i naučnike. Ovakav stav teško da je iznenađujući. Godinama se sistemske potrebe mladih zanemaruju, a o nivou nepoverenja koje postoji govori podatak da 54 odsto mladih smatra da politički sistem u kome živimo uopšte ne omogućava mladima da utiču na političke odluke. S druge strane, njih 72 odsto bi izašlo na izbore ukoliko bi se oni održavali naredne nedelje. Dakle, iako nisu predstavljeni u institucijama – kojima ujedno i ne veruju – mladi nisu apolitični ili nezainteresovani da iskoriste svoje pravo glasa. Ne možemo mladima zameriti to što ne veruju političkim institucijama kada im se gotovo niko od političkih predstavnika ne obraća, pa čak ni tokom predizborne kampanje.
Više od polovine mladih u Srbiji smatra da izbori koji se raspisuju nisu ni fer ni pošteni, a opet, na njih izlaze. Možda se ova upornost da se sistem promeni može pripisati mladalačkoj energiji i naivnom entuzijazmu, ali se ne može zanemariti pokretačka snaga koju mladi nose sa sobom. Jedan od nalaza Izveštaja bio je i da više od 45 odsto mladih smatra da je nemoguće baviti se aktivizmom, a ne biti izložen pritiscima. Slučaj uhapšenih mladih aktivista najbolje oslikava odnos institucija prema aktivizmu.
Koliko košta tvoj kvadrat?
Skoro 50 odsto mladih planira da se odseli iz Srbije, a njih 37 odsto „ne otpisuje tu mogućnost“. Drugim rečima, otprilike svaka deseta mlada osoba želi i sigurna je da će ostati u zemlji. Razlozi za odlazak su brojni – bolji životni standard, dostojanstveniji život, javne usluge, veće šanse za zapošljavanje i bolje okruženje za zasnivanje porodice. U praksi, to bi za jednu mladu osobu značilo priliku da nakon završenih studija može da se zaposli u svojoj struci, za rad dobije adekvatnu naknadu i bude ekonomski nezavisna. Sve ono što se u Srbiji ne može, bar u starosnim okvirima Zakona za mlade Republike Srbije. Dok najveći broj mladih u Srbiji nema mogućnost da se osamostali, odnosno bude ekonomski nezavisno, i zbog toga živi sa roditeljima, većina njih smatra da će svoju nekretninu moći da steknu onda kada budu imali između 30. i 45. godine. Zapošljavanje i ekonomska situacija našle su se visoko na lestvici problema koje mladi prepoznaju u Srbiji. Dodatnu dimenziju problemu ekonomske nezavisnosti i nemogućnosti da poseduju svoju nekretninu daju i ugovori na osnovu kojih su mladi zaposleni. Veliki broj mladih radi bez ugovora, radne prakse im nisu plaćene, a plata koja bi im bila dovoljna za njihove potrebe daleko je od one koju zapravo zarađuju.
Kojoj demokratiji ne verujete?
Poslednjih godina sveprisutni trend urušavanja demokratije i demokratskih vrednosti u društvu doveo je do toga da sve više mladih smatra da je Srbiji potreban jak lider i čvrsta ruka kako bi se situacija u zemlji popravila. Prema njihovom mišljenju, demokratija ne može adekvatno da odgovori na izazove sa kojima se suočavamo, a uz to je potrebno imati i jaku političku figuru koja će moći da na najbolji mogući način balansira između istoka i zapada. Iako se često kaže da naš čovek nije stvoren za život u zapadnjačkom sistemu, da se on ne bi uklopio u okvire onoga što je evropsko, najveći broj mladih bi zapravo, prema istraživanju, živeo u zemljama Zapadne Evrope. Zemljama sa uređenim pravnim sistemima, u kojima se zna šta je zakon, pravilo i vladavina prava, demokratskim zemljama.
Možda je ipak otklon prema demokratiji prisutan kod mladih u Srbiji u stvari – otklon prema našoj verziji demokratije, odnosno onoga što smo kao društvo napravili od nje. Mladima je potrebna čvrsta ruka, ali ruka sistemske podrške koja će se postarati da se njihov položaj unapredi, potrebe prate i ispunjavaju, a glasovi čuju. U Srbiji živi 16 odsto mladih koji su razočarani, prepušteni sebi i bez poverenja u državu i njene institucije. Ne ostaje nam ništa drugo osim da ih razumemo, jer dok god budemo odvajali 0,03 odsto državnog budžeta za brigu o mladima, nećemo moći da očekujemo ništa drugačije.
Autorka: Miljana Jovanović
*Tekst je prvobitno nastao za potrebe portala Progovori o pregovorima