foto: Christian Wiediger on Unsplash
Staša Ivković je 2021. godine postala prvi kontakt devojkama i ženama koje su se suočile sa osvetničkom pornografijom, te su počele da joj se javljaju i prenose svoja iskustva. Nakon osnivanja organizacije „Osnažene“, nove poruke počele su da stižu na profil organizacije putem Instagram-a.
Ivković i njene koleginice iz udruženja odlučile su se na sopstvenu istragu različitih Telegram grupa koja je trajala tri meseca. Učlanile su se u preko 10 grupa u kojima se deli maloletnička i osvetnička pornografija, kao i incest, a poruke koje se šalju u toku jednog dana nemoguće je ispratiti, jer se dešava da broj premašuje preko 10.000 poruka za 24 sata.
Ivković za Mingl kaže da je bilo naporno i iscrpljujuće, kako psihički tako i fizički.
„Međutim, pored poteškoća pri praćenju sadržaja, izuzetno iscrpljujuće nam je bilo da svakodnevno gledamo ovakav sadržaj. Često nam je bila potrebna duža pauza jer je gotovo nemoguće da se ne iznervirate na ovakvu nepravdu, a u isto vreme ste nemoćni da pomognete svakoj ženi ili javite šta se dešava u ovim grupama, što je neminovno uticalo na našu psihu i mentalno zdravlje“, dodaje Ivković.
Foto: Osnažene
Tokom istrage, naišle su na osvetničku i maloletničku pornografiju, ali i incest, što ih je, kako kaže, posebno začudilo.
„Začudila nas je količina anonimnih korisnika koji traže sadržaj -18, domaće klinke, cp (child porn)... Nije bilo moguće ispratiti koliki broj korisnika traži ovakav sadržaj. Često se sadržaj maloletničke pornografije traži uz šifru -18, gde se kasnije konverzacija sa onim ko poseduje istu, nastavlja privatno, u šta mi nemamo uvid. Takođe, ono što nas je začudilo, jeste incest. Naime, muški članovi porodice fotografišu ženske članove porodice i potom te iste fotografije prosleđuju po grupama koje broje preko 10 hiljada članova. Ovakav sadržaj se deli uz poruku koja glasi ’Incest?’, te se traži osoba sa sličnim tendencijama“, ističe.
Uz to, pojedinima je, dodaje, svakako cilj i zarada. Postoje korisnici koji fotografije prodaju za određenu sumu novca, te se nekolicina fotografija može kupiti za na primer, 1690 dinara.
Nakon što je i sama izašla u javnost 2021. godine i dobijala pretnje, to se nastavilo i sa najnovijem istraživanjem. Međutim, od 2021. do danas se ništa nije promenilo, iako je uredno prijavila pretnje Odeljenju za visokotehnološki kriminal.
„Takođe, nama se javila advokatica koja je želela da nam pomogne, te smo s njom stupile u saradnju. S tim u vezi, ona uskoro postaje zvanično naša advokatica i neizmerno smo joj zahvalne na dostupnosti i savetima koje nam je dala. Što se tiče prijava pretnji, to ne mogu komentarisati za javnost“, kaže Ivković za Mingl.
Grupe se ugase, pa se nove naprave, sa još većim brojem članova
Iako su neke od grupa još 2021. godine bile ugašene, to prema rečima Ivković, nije rešenje, jer se nove naprave, i to sa većim brojem članova.
„2021. godine jedna od najvećih grupa brojala je oko 37 hiljada članova, sada jedna od najvećih broji oko 70 hiljada članova. Dakle, očigledno je da ovo nije bilo adekvatno rešenje. Rešenje odnosno odgovor kako se može stati na put ovome bi trebalo da daju naše institucije koje nisu evidentno zainteresovane za ovaj problem. Kako nisu zainteresovani, tako i nisu edukovani o posledicama koje ovaj problem nosi, a to su i duboke emocionalne i psihološke posledice“, ističe.
foto: Osnažene
Društvene mreže, a Telegram posebno zbog zaštite podataka koje garantuju anonimnost, daju podstrek za ovakvo ponašanje, a tu je i zakon, sudstvo i nezainteresovanost institucija za rešavanje ovakvih problema.
„Institucije često ignorišu ovaj problem o kome govorimo već godinama jer ne shvataju kakve posledice izaziva, koje su duboke emocionalne i psihološke. Imajući u vidu nezainteresovanost institucija, nepostojanje Zakona o osvetničkoj pornografiji, neznanje posledica koje ovo iskustvo nosi, nepostojanje empatije kod onih koji sede u institucijama nosi posledice - oni koji vrše ovaj vid nasilja nad ženama znaju da neće biti sankcionisani, te se ne suzdržavaju u svom delovanju“, dodaje.
„Od institucija koje su zarobljene zaista ne mogu očekivati previše, da se ne bih razočarala“
Zbog neadekvatne reakcije iz 2021. godine kada je više od pet sati davala izjavu u VTK, Ivković ističe da ne može da očekuje previše, kako se ne bi razočarala.
„Međutim, ono što je meni još važnije od ove neadekvatne reakcije jeste nerazumevanje koje me je tamo sačekalo, od komentara da se od mene ništa drugo ne očekuje nego da upišem Fakultet političkih nauka, odakle meni pravo da pričam o jednom snimku da je snimak silovanja (znala sam da jeste jer sam tada bila u kontaktu sa devojkom sa tog istog snimka), da li je meni bitnije da idem po medijima od prijave pretnji... Ja zaista moram da naglasim da je meni bilo neverovatno neprijatno toliko da sam plakala ispred svih njih“, priča ona.
Njene koleginice, kao i ona sama, u javnost često nailaze na osud, zbog toga, kako kaže, što ne žele da sarađuju sa institucijama.
„Smatram da se često ovaj termin koristi pogrešno, pa bih volela da saznam kako mi to sa institucijama ne sarađujemo kada smo folder sa maloletničkom pornografije prosledile, inspektor VTK nas je kontaktirao te smo podnosioci prijave mi. Takođe, sve što smo zabeležile, snimile ekran, je poslato Visokotehnološkom kriminalu“.
Nepoverenje u institucije
Ona ističe da joj se često dešava da joj govore da u institucijama, tamo negde u nekoj smeni, sedi pošten/a muškarac/žena koja hoće da časno obavi svoj posao.
„No, nakon te rečenice sledi da su institucije zarobljene pa često prijave i nakon nečijeg dobro obavljenog posla nailaze na zid, te se slučajevi ne rešavaju. Zaista razumem manjak kapaciteta i resursa institucija, ali isto tako oni ne razumeju nas. Mi razumemo da je to sistemski problem, ali oni ne razumeju nas. Da li zaista bilo ko od nas može da opravda to što je nečiji život uništen jer institucija nema kapaciteta ili da li zaista možemo opravdati ovoliki broj femicida jer su tobože nekome vezane ruke ili jer žene nisu naišle na onog poštenog muškarca ili onu poštenu ženu koja časno obavlja svoj posao? Dakle, mi živimo u državi u kojoj je pre nego što odete da prijavite nasilje potrebno da "gatate" ko je danas u smeni, a i ako ste uboli smenu ta prijava će zbog zarobljenih institucija naići na zid u jednom momentu“, kaže ona.
Osnažene i dalje prate rad Telegram grupa, u procesu su registracije pružanja besplatne pravne pomoći
Nadgledanje Telegram grupa i dalje traje, te njihov rad redovno postavljaju na Instagram profilu „Osnažene“ uz dane koliko je prošlo od neadekvatne reakcije nadležnih institucija. Ivković dodaje da su u procesu registracije pružanja besplatne pravne podrške i pomoći.
„Plan nam je da sa našom advokaticom pružamo pomoć ženama žrtvama nasilja koje nam se javljaju, te pomognemo koliko god možemo na najbolji mogući način. Nadamo se da će se proces registracije uskoro završiti jer nam se zaista veliki broj žena javlja za pomoć. Takođe, kao nevladina organizacija, trudićemo se da putem naših profila na društvenim mrežama, ali i budućim projektima na koje ćemo aplicirati pokušamo da podignemo svest i postignemo bar male promene u našem društvu“, završava ona.
Podsetimo, prošlo je više od 40 dana otkako su „Osnažene“ objavile istraživanje o incestu, dečijoj i osvetničkoj pornografiji u Telegram grupama. Do danas, odgovor od institucija još uvek nisu dobile.
Autor: Aleksandar Đokić