foto: Anđelka Panić
,,Moji su dani tekli običnim tokom života običnih ljudi, u istrajnom radu bez zanimljivih avantura kojima obiluju životopisi umetnika, bez istaknute uloge u našem društvenom životu, pa i bez osetnih uticaja na našu umetnost.’’ – skromno je pisao o sebi Uroš Predić u svojoj autobiografiji. Porodični čovek koji je rodno selo Orlovat stavio ispred Bečke akademija i pozicije asistenta svom mentoru, koji je slikao spokojne i idealističke pejzaže u periodu kada je svet podrhtavao i rušio se pod udarcima Velikog rata. Za njega je umetnost bila terapija, prilika za dobrovoljnu samoizolaciju i moralna alatka pomoću koje je želeo da menja sve nakazne nepravilnosti u društvu oko sebe.
Kritički glasno i tragično progovara slika Kosovka devojka, ne pobednički. Rat nije voleo, u politiku se nije mešao, ali je osećao sve užase koji vekovima unazad prate čovečanstvo paralelno sa njegovim razvojem. Može li razvitak da postoji bez (samo)destrukcije? Koji god da su rezultati rata, bili oni i pozitivni, mi ih ne vidimo. Vidimo samo žrtve i devojku koja im pomaže.
Njegovi crteži sa 11 godina svedoče o talentu koji će ga tek oblikovati u natprosečnog umetnika. Već u tim ,,početničkim’’ radovima primećujemo religijske motive koji će kasnije Predića obeležiti kao religijskog slikara. Voleo je da ,,prizemni’’ svetitelje, da ih racionalizuje i prikaže kao ljude, te je za to bio kritikovan od strane društva, a za njegovu Bogorodicu izjavili su da je ružna.
Interesantno je kako je hrišćanske motive diskretno oblačio u humor. Na slici Sveti Nikola spasava brodolomnike primetićemo čamac koji nosi naziv Vera i u kom se nalaze mornari, a svaki mornar je jedan od stereotipa (a ima ih nekoliko) koji komično oslikava različite načine odnošenja ljudi prema veri.
O njegovoj upornosti i posvećenosti svom pozivu govori činjenica da je naslikao preko 1700 slika. Najmanje je radio pejzaže i aktove. Zapravo, naslikao je samo jedan ženski akt i to iskustvo mu nije bilo prijatno, te je rekao da ga neće više ponavljati.
Srpska akademija nauka i umetnosti i Matica srpska su institucije koje su podržavale njegov rad. Upravo zahvaljujući stpendiji Matice srpske, on dobija priliku da ode na Bečku akademiju i školuje se. Na izložbi postoji čitav jedan izdvojeni kutak, zid upečatljive pink boje, na kom su okačeni portreti naših velikana – J. J. Zmaja, Laze Kostića, Save Tekelije, Mihaila Pupina, Jovana Cvijića, Aleksandra Belića i mnogih drugih.
Imao je oko za detalj, a portreti mu imaju tu moć da lukavo ukradu pogled posmatrača i zadrže ga sa sebe. Kod Predića razlika između slike i fotografije se briše. Posebno je karakteristično kako je slikarski krotio i beležio nemirni i neuhvatljivi dečiji temperament. Od svih umetničkih dela, omiljena mu je bila Nadurena devojčica, naša mala srpska Mona Liza, koju je naslikao sa 22 godine.
Izložbu Uroš Predić – Dostojanstvo svakidašnjice moguće je besplatno posetiti u galeriji SANU, u srcu ulice Kneza Mihaila, do 26. maja.
Autorka: Anđelka Panić