Veliki broj knjiga prolazi kroz ruke ljudi svakoga dana. Zasigurno ovih dana i više nego inače, s obzirom da je Sajam knjiga u toku. Ali, da li ste se ikako zapitali kako to mi čitamo? Šta se dešava u našoj glavi dok gledamo u te gomile rečenica?
Pisani vid komunikacije za ljude jeste ne toliko stara funkcija koju razvijamo u proteklih 10 000 godina. Iako je čitanje nešto što stičemo veoma rano i deluje nam kao da to radimo bez po muke, naučnici ni danas nisu sigurni kako mi to tačno radimo. O samoj kompleksnosti možemo zaključiti na osnovu toga da se mnoge nauke intenzivno bave ovom temom. Neke od njih su lingvistika, biologija, neuronauka, kognitivne nauke, informacione teorije i mnoge druge.
Razumevanje onoga što smo pročitali jeste jedno od pitanja u oblasti razumevanja jezika, u psiholingvistici. Izvođenje različitih i mnogobrojnih eksperimenata dovelo je do pojave niza teorija o strukturi i načinima razumevanja rečenica. One se najčešće zanimaju za tip informacija u rečenici koji nama kao čitaocima omogućuje da oformimo neko značenje. Takođe je veoma bitno i u kom trenutku u toku čitanja nama te informacije postaju dostupne.
Kao jedan od bitnijih pravaca izdvaja se modularni pogled na proces čitanja. To bi značilo da se u toku čitanja odvijaju različite faze koje su maltene potpuno odvojene jedna od druge. Kada čitamo mi prvo obrađujemo samu strukturu rečenice. Razumevanje onoga što smo zaista pročitali dolazi tek nakon toga. Tada se cela rečenica opet analizira, što usporava vreme koje provodimo čitajući.
Ovo naravno nije jedina teorija. Ona koju možemo nazvati interaktivnom potpuno drugačije objašnjava šta naš um radi dok čita neki tekst. Mi ne razdvajamo značenje i strukturu rečenica. Sve informacije koje imamo možemo da koristimo u bilo kom trenutku, a ne po nekom određenom redosledu. Možemo da se bavimo značenjem čak i pre nego što se osvrnemo na srukturu.
Postoje dokazi koji bi podržali i jedan i drugi pravac, al i dalje nije jasno koji od njih bi se mogao nazvati tačnijim.
Koji način je vas više ubedio?
Ono što jeste bitno i zanimljivo jeste da na čitanje možemo da gledamo kao na jednu igru pogađanja. Pokušavamo da uz što manje znakova pretpostavimo i pogodimo šta je ono što sledi. To je ono što čitanje čini efikasnim. Naravno, što više čitamo, postajaćemo sve bolji u ovom pogađanju. Koji god material da čitamo, mi sa sobom u svakom trenutku nosimo svo svoje prethodno iskustvo. Povećavanjem čitalačkog iskustva naše pogađanje postaje intuitivno, automatsko. Sve manje napora ulažemo kako postajemo sve veštiji. Da li ste ikada obratili pažnju na to kako bez i malo problema koristite sva gramatička pravila, iako verovatno većinu ne bi znali pojedinačno da objasnite?
Čak se pokazalo da, dok čitamo knjige, naša empatija postaje sve veća, a socijalno funkcionisanje sve bolje. Povećava se sposobnost razumevanja emocija drugih, a time se sa bližnjima ostvaruje jača i bolja povezanost. To se može pripisati poistovećivanju sa likovima i njihovim ličnostima i karakteristikama. Ostavljajući priče nepotpunim, pisci nas stavljaju na mesto junaka i upućuju nas da na priču gledamo njihovim očima. Ovo se pokazuje kao tačno najviše za knjige koje spadaju u realnu fikciju. To su knjige koje se bave likovima i okolnostima koji su izmišljeni, ali nisu nemogući.
Čitanjem, mi hranimo i negujemo naš mozak. Poboljšavamo jezik i način na koji se izražavamo. Što više različitih vrsta knjiga čitamo naše misli postaju jasnije, a izražavanje fluentnije. Osim što nas uvodi u svet mašte, čitanje velikog opsega knjiga pomaže nam da saznamo mnogo novih informacija bez mnogo truda. Polako, ali sigurno, čitanje će uticati na vaše pamćenje i prisećanje, razumevanje i imaginaciju. Čitanje poboljšava ekspresivnost i kreativnost, pronicljivost, i na mnogo načina menja vaš pogled na budućnost i nova iskustva.
Knjige i sam osećaj papirnih stranica pod prstima svemu daje potpuno novu dimenziju. Produbljuje osećaje i razmišljanja koja imamo dok čitamo.
Zato uzmite knjige u ruke i svoj mozak častite nekim zanimljivim štivom.
Autorka: Ana Ivanov
Fotografija je preuzeta sa ovog sajta.