Prema istraživanju Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) skoro dve trećine mladih planira da napusti zemlju. Uglavnom su nezainteresovani za politička dešavanja, pa tako svaka treća mlada osoba ne izlazi na izbore. Ne veruju političarima niti postoji ijedna institucija u koju imaju bezrezervno poverenje.
Postavila bih pitanje: Gde mi kao društvo pokazujemo da je jedna mlada osoba koristan i ključan deo društva?
Deprimirajuća je činjenica da živimo u državi gde se ne zastupaju interesi mladih ljudi. Naš glas se ne čuje dovoljno i slobodno se može reći, zanemaruje. Čiji interesi se zastupaju onda? U koga je potrebno ulagati, ako ne u one koji imaju potencijala i snage za stvaranje velikih promena?
Mladi u Srbiji se svakodnevno susreću sa kategorizacijom profesija na osnovnu plasiranosti i kasnije mogućnosti zarade, da ne kažem mogućnosti preživljavanja, nakon završenog fakulteta. Pored ovakve podele, imamo još jednu koja se zasniva na izboru i mogućnosti privatnog i javnog sektora tj. javni sektor obično podrazumeva učlanjenje u neku stranku ili zapošljavanje preko veze. Ovaj začarani krug traje godinama i što više vremena prolazi čini se kao da se ništa ne menja, čak deluje da postaje sve gore. Ovo su najčešći razozi zbog kojih ljudi odlaze. Obično se to definiše kao loši životni standardi.
Zvuči jezivo, zar ne? Koliko je tanka linija između nigde ne može da bude kao u tvojoj državi i krajnje je vreme da se pakuju koferi?
Naravno, treba napomenuti da mnogo zavisi i od toga šta za jednog mladog čoveka predstavlja kvalitetan život i šta neko očekuje od života. No, ovde se bavimo mladima u Srbiji i stoga ćemo ostati u okvirima Srbije i onoga što nam ona (ne)pruža.
Sada bih postavila drugo pitanje: Da li imamo prava da prigovaramo za nešto ukoliko ne radimo na tim istim stvarima samoinicijativno?
Pod ovim ne mislim na učlanjenje u stranku i političku angažovanost u smislu revolucionarnog podizanja svesti. Mislim na lični doprinos elementarnoj kulturi življenja. Mislim na doprinos sebi, svom umu i svojoj duši. Mislim na to da se suštinski počnemo baviti sobom kao pojedincima. Svedoci smo toga kakav nam se sadržaj plasira, bilo putem medija ili društvenih mreža. Ističu se poremećeni sistemi vrednosti, a ističu se zato što to prolazi, zato što je to gledano i podržavano od strane većine. Mnogo samoinicijativnih pojedinica bi možda uspelo da izazove promenu. Potrebno je samo da pođemo od sebe. Svako mišljenje se računa. Mislite o tome.
Naša država ima veliki zadatak - da nam obezbedi uslove za opstanak i da nam omogući prostor da i sami učestvujemo u stvaranju uslova.
Odavno sam zapazio da uspešni ljudi retko sede i čekaju da im se stvari dešavaju. Oni izađu i dese se stvarima - Leonardo da Vinči.
Autorka: Sara Kajtes