Kada govorimo o pravima mladih i njihovoj budućnosti, postavlja se pitanje ko podržava ovu borbu i daje smernice za njeno delovanje? Gde je tu Evropa? Uviđa li stvarni potencijal mladih u borbi za njihova prava?
Početkom tekuće godine omladinski sektor Saveta Evrope usvojio je novu Strategiju za mlade 2030, koja položaj mladih postavlja u sam centar svog delovanja. Potreba za donošenjem nove strategije ogleda su u promeni načina života mladih i omladinskog polja koje je postalo raznovrsnije i interaktivnije. Život mladih u današnjoj Evropi prošaran je mnoštvom društvenih izazova u dobijanju kvalitetnog obrazovanja, pronalaženja posla i pristupu pravima. Dodatni problemi jesu mogućnosti za neformalno obrazovanje, omladinski rad, inkluzija manjina i ranjivih omladinskih grupa. U borbu za prava mladih uključuju se ne samo nacionalne države, nadnacionalne organizacije i civilno društvo, nego i privatni sektor, koji nastoji da mladima pruža razne obuke i prakse. Zato je Zajednički savet za mlade, telo u okviru Saveta koje definiše prioritete, aktivnosti i ciljeve omladinskog sektora formulisalo strategiju, kao odgovor na novo okruženje u kom se nalaze mladi i Evropa.
U ovom dokumentu jasno je naznačeno da omladinski sektor Saveta Evrope nastoji da poveća participaciju mladih i odlučivanje na svim nivoima, pristupanje mladih njihovim pravima i produbljivanje znanja mladih. Četiri prioriteta koje postavlja nova strategija jesu:
- Oživljavanje pluralističke demokratije kako bi se povećali kapaciteti civilnog društva za unapređenje participativne demokratije i aktivno učešće mladih kroz omladinski rad u cilju prevazilaženja izazova koji se nalaze pred demokratijom.
- Pristup mladih njihovim pravima kroz izgradnju kapaciteta i resursa omladinskih organizacija i drugih zainteresovanih aktera kako bi se sticanje znanja o ljudskim pravima podiglo na viši nivo.
- Zajednički život u mirnim i inkluzivnim društvima kao rezultat prevazilaženja konflikta, nasilja i diskriminacije.
- Omladinski rad koji bi jačao demokratsko građanstvo poboljšanjem radnih praksi za mlade kako kroz volontiranje, tako kroz plaćeni omladinski rad čime bi se povećala atraktivnost omladinskog rada.
Bitna odlika gorenavedenih prioriteta jeste da se oni realizuju kroz saradnju na svim nivoima. Rešavanje problema koje prepoznaje strategija ne ostavlja mesta podeljenosti, već uključuje međuvladinu saradnju na panevropskom nivou, pomoć razvoju omladinske politike u državama članicama Saveta Evrope i jačanje kapaciteta omladinskih lidera i radnika. Kao i u svakoj sferi u društvu, ističe se i značaj saradnje mladih i predstavnika vlasti u procesu donošenja odluka. Finansijska podrška omladinskog sektora, uspostavljanje standarda u oblasti omladinske politike i saradnja sa EU i drugim zainteresovanim stranama takođe su ključni za ostvarivanje postavljenih ciljeva.
Gruzija, kao trenutno predsedavajuća zemlja Komitetom ministara Saveta Evrope, u svojim prioritetima tokom predsedavanja jasno je istakla važnost jačanja demokratije kroz obrazovanje, kulturu i angažovanje mladih (više videti u tekstu). Tokom narednih godina, nova strategija će biti od velike važnosti za osnaživanje mladih, kako bi ih podstakla na borbu za njihova prava i uključila u rešavanje problema njihovih zajednica kao aktivne članove društva. Ideja povezivanja mladih i civilnog društva u konsolidaciji demokratije, ljudskih prava i vladavine zakona, ne može biti zamrznuta zbog novonastale situacije, već je potrebno pronaći kanale kako bi ove ideje rezultirale uspehom.
Kada govorimo o pravima mladih i prioritetima omladinske politike, ne možemo zaobići ni praksu Evropske unije. Strategija za mlade Evropske unije za period od 2019. do 2027. godine, zasnovana je na rezoluciji Saveta Evropske unije iz novembra 2018. godine. Nastala je sa ciljem da se iskoristi maksimum potencijala omladinske politike i da se podstakne učešće mladih u demokratskom životu tako što će mladima obezbediti neophodna sredstva za preuzimanje uloge u društvu. Kao i Savet Evrope i EU prepoznaje posebnu ulogu mladih u društvu i izazove sa kojima se oni suočavaju. U trenutku kada se mladi bore sa nesigurnom budućnošću u procesu školavanja ili traženja posla, nisu lišeni ni uticaja globalizacije, klimatskih promena, populizma, socijalne isključenosti, lažnih vesti itd. (Videti više u Rezoluciji Saveta Evropske unije). EU takođe ističe važnost vertikalne i horizontalne saradnje u ostvarivanju postavljenih načela, što podrazumeva aktivno učešće kako institucija EU, tako i država članica, država u procesu prostupanja, drugih međunarodnih organizacija, regionalnih i lokalnih vlasti, civilnog društva i organizacija i lica koje rade sa mladima.
Partnerstvo između Saveta Evrope i EU, najbolje se ogleda u istim ciljevima kojima teže i načinima kako te ciljeve ostvariti. Strategija EU zasnovana je na jedanaest ciljeva za mlade koji su rezultat dijaloga mladih sa EU. Na osnovu dokumenata ovih organizacija, može se uvideti da su prioriteti omladinske politike Saveta Evrope i EU obrazovanje i učenje, zapošljavanje, rodna ravnopravnost, iskorenjivanje govora mržnje i ekstremizma, zdravlje, inkluzija mladih i mladih izbeglica, konstruktivan dijalog, održivost, život mladih u ruralnim sredinama i rad sa mladima kroz širenje omladinskog prostora i rada omladinskih organizacija.
Možemo zaključiti da je važno probuditi svest kod mladih o značaju društvene akcije, objašnjenjem da svaka individua može napraviti promenu i da je zalaganje za njihova Ustavom ili zakonima zagarantova prava, ispravno i odgovorno ponašanje. Mladi koji se nalaze u nepovoljnom polažaju manje su zainteresovani za aktivizam i nemaju poverenja u institucije. Uvideći da će ih ovakvo rasipanje talenata i resursa skupo koštati, evropske organizacije čvrsto se zalažu za primenu mera koje odgovaraju težnjama i potrebama mladih.
A da li ti smatraš da su tvoje potrebe prepoznate kroz prioritete ovih dokumenata?
Autorka: Jelena Dadić