Dani evropske baštine predstavljaju zajednički program Saveta Evrope i Evropske komisije. Ovog septembra, manifestacija se održava u 50 zemalja na preko 70 000 lokacija. U narednim danima, različiti narodi i nacije, predstaviće svoje kulturno nasleđe kako u medijima tako i u kulturnim institucijama, sa naglaskom na nasleđe i podizanje svesti o zajedničkoj Evropskoj istoriji. Sama 2018. godina naziva se godinom kulturnog nasleđa i upravo zato glavni moto obeležavanja dana evropske baštine jeste - Evropska godina kulturnog nasleđa - ,,Umetnost deljenja”.
A šta je zapravo kulturno nasleđe?
Kulturno nasleđe predstavlja celokuponu kulturnu vrednost jednog naroda, a ono može biti materijalno i nematerijalno.
Tim povodom, Muzej afričke umetnosti u Beogradu, ove godine po prvi put učestvuje u Danima evropske baštine. Sa svojom stalnom postavkom i dnevnim stručnim vođenjima, čije su teme vezane za stare narode Afrike, predstavljaju nasleđe Afričkog kontinenta
Muzej afričke umetnosti osnovan je 1977. godine kao proizvod Jugoslavije, sa ciljem da svetu prikaže da ni jedan Slovenski narod nije učestvovao u porobljavanju naroda Afrike. Danas, ovaj muzej je jedini u jugoistočnoj Evropi koji je namenjen afričkoj kulturi.
U četvrtak, 20. septembra, u Muzeju je održano tematsko vođenje kroz stalnu postavku, na temu: Društvena organizacija kod naroda zapadne Afrike. Kroz artefakte koji se nalaze u postavci prikazana su četiri naroda zapadne Afrike – Banbari, Senufo, Dogon i Ašanti, kao i funkcionisanje njihovog društva. U većini pomenutih naroda vladalo je patrijahalno uređenje. Međutim, kada je u pitanju nasledstvo i porodica, vršilo se preko materlinearnog principa. Tada, kao i danas, postojalo je jedinstveno društveno uređenje po kojem su svi stanovnici bili podeljeni i na taj način živeli u 7 odvojenih kasti. Na dnu te skale , bili su robovi.
Ono što je zajedničko za sve narode jesu njihova tajna društva, kojih je bilo 5 do 7 po svakom narodu. Predstavljala su vezu sa zagrobnim životom. Bila su podeljena na ženska, muška i mešovita tajna društva.
Sa ekipom portala za mlade Mingl razgovarao je Nikola Vojnović, student Filozofskog fakulteta, vođa ture Društvena organizacija kod naroda zapadne Afrike:
,,Većinu afričkog naroda kolonizovale su evropske sile koje su izvozile robove. Ali i u Evropi postoje narodi koji su bili porobljeni od stane neke sile, pravi primer je Srbija, koja je bila pod opsadom Osmanskog carstva. U toj borbi za osamostaljenje, narod Afrike je najviše održalo zajedništvo, po kojem su i danas jedinstveni. Naspram evropskih porobljenih naroda, afrički su imali daleko teže i rigoroznije građanske ratove iz kojih su teško izlazili.”
Autor: Aleksa Petrović
Fotografije: Ana Mako
