Razumem te i cenim tvoje mišljenje, ali se ne slažem sa tobom!
Asertivnost karakteriše samouverena komunikacija svesna sopstvenih prava i vrednosti. Njegovo značenje može se izvorno prevesti kao izjaviti, braniti, ali i kao uporan i samosvestan. To je u stvari iskazivanje misli, osećanja i uverenja na direktan, iskren i socijalno prihvatljiv način uz uvažavanje prava drugih. To se u ponašanju vidi kao aktivno slušanje, jasno izražavanje, prihvatanje odgovornosti i osnovane kritike neusmerene na ličnost već na problematiku, adekvatna neverbalna komunikacija i tolerisanje neprijatnosti. Takve osobe prvenstveno poštuju sebe, umeju da umanje napetost i smire situaciju, otvoreni su i puni poverenja. Drugim rečima, asertivnost se smatra aspektom socijalne i emocionalne inteligencije.
Sediš u društvu i neko od prisutnih počinje razgovor o ideologiji koju zastupa, otvoreno uz to vređajući stavove i vrednosti za koje se ti zalažeš. Uzvaćaš rafalom uvreda? Ćutiš i praviš se da ne čuješ? Osobi pored sebe ćeš tiho prokomentarisati neprimerenost onoga što se dešava, a da se ne obratiš direktno onome ko te nervira? Ti, čoveče, nisi asertivan! Moraš se zauzeti za sebe i jasno reći svoj stav, ali tako da nikoga drugog ne ugroziš. Ključna tačka jesu tvoja osećanja u tim situacijama, koje i utiču na samo ponašanje, a to je odsustvo krivice i straha.
Osobe koje nisu asertivne mogu se razvrstati u par tipova. Pasivan tip se povlači i lako odustaje, izbegava konflikt i odlikuje ih stid i krivica. Submisivan tip karakteriše strah od odbijanja i kazne, nisko samopouzdanje i osećaje manje vrednosti, zbog čega osoba prelazi preko sebe i priklanja se tuđim stavovima. Agresivan tip teži potčinjavanju, više nego realizaciji svojih prava, glasni su i naređuju ugrožavajući druge, kritikuju osobu, a ne ponašanje i traže krivca umesto rešenje situacije. Na ovaj način, agresivni tip se brani i pre nego što je napadnut, sakrivajući zabrinutost, strah i nesigurnost. Da li primećuješ šta je ono što je zajedničko žrtvi i napadaču, submisivnom i agresivnom? Još jedan tip koji se može sresti je pasivno-agresivni, a to su oni koji se bune kada je sve gotovo i kada su na sigurnom, dok sa situacijom u stvari nisu smeli da se suoče. Bilo koji oblik ovakvih ponašanja govori nam da osoba nije usvojila iste standarde za sebe i za druge.
Asertivno ponašanje odlikuju jednaka prava svih, sloboda, pravo da se promeni mišljenje, da se pogreši i ispravi, preuzimanje odgovornosti, samoinicijativnost i spontanost u ponašanju, a bez potrebe da se sa svima slažemo, niti preuzimamo odgovornost za ponašanja drugih. Asertivno ponašanje ispoljava se na različite načine, a ovde ću se osvrnuti na Ja-rečenice, asertivno „ne”, asertivno prigovaranje i prihvatanje kritike.
Ja-poruke sadrže tri bitna elementa – ponašanje, osećanja i posledice po tebe, odnosno kako se osećamo, šta nam smeta i šta želimo. Veoma je bitno da, pored ovih delova, poruka bude vrednosno neutralna – ne sme da zvuči negativno i da vređa, i da opis tuđeg ponašanja bude realan i verodostojan. Dakle, umesto rečenice: „Ti nikada ne ispuniš obećanje i uopšte nije briga za mene!”, bolje je upotrebiti Ja-poruku: „Kada ne ispuniš obećanje koje si mi dao, osećam se zanemareno”. Postoje različiti tipovi asertivnih rečenica, od jednostavnih u kojima se izražava samo činjenica koja nam smeta, rečenica koje iziskuju obrazloženje druge strane, onih u kojima izražavamo razumevanje prema drugoj strani u razgovoru, do onih potpunih koje sadrže sve gorepomenute elemente. Nekim ljudima je teško da precizno definišu kako se osećaju. Ako ne prepoznate problem na pravi način, ne možete se nadati da će se on rešiti.
Asertivno „ne” deo je ovog kompleksnog pojma i ponašanja u skladu sa njim. Reći „ne” je problem za mnoge ljude. Reći „ne” ne znači biti neprijatan ili agresivan. To je naše osnovno pravo i zbog toga ne treba osećati stid ili krivicu. Veština da odlučno i ljubazno odbijemo zahtev može nam uštedeti mnogo vremena i sprečiti kasnije samoprebacivanje i nezadovoljstvo. Čak i onda kada osoba prekoputa ne popušta, dovoljno je ponavljati isti iskaz dok god sagovornik ne odustane od ubeđivanja. Ovo je tehnika „pokvarene ploče” i korisna je kako u odbijanju napadnih ljudi, tako i onda kada sagovornik pokušava da zaobiđe naš argument ili izjavu.
Asertivno prigovaranje naglasak stavlja na kritikovanje ponašanja, a ne osobe, bez etiketiranja i uvreda. Ako komentarišeš nečije ponašanje, onda to radi neposredno nakon njegovog ispoljavanja. Cilj kritike treba da bude ukazivanje na greške i njihovo ispravljanje, a ne izvrgavanje javnom ruglu. Najbolji način jeste da se to obavi nasamo. Takođe, nemoj štedeti pohvale!
Prihvati kritiku i, ako znaš da si uradio/la nešto loše, preuzmi odgovornost. Nemoj smišljati izgovore, ali iznesi svoje razloge i viđenje cele situacije, izvini se ili pokušaj da na neki način popraviš stanje.
Možda si i sam primetio/la da je mnogo lakše biti asertivan u nekim situacijiama, nego u drugim. I u pravu si! Mnogo je lakše biti staložen u prisustvu stranaca, nego u prisustvu nekoga do koga nam je stalo i ko se može naljutiti. Ali, što nam je važniji odnos sa nekim - toliko je bitnije biti asertivan! Asertivno ponašanje doprinosi povećanju poštovanja drugih prema nama i oni nas opažaju kao osobe koje poštuju sebe i koje su vredne pažnje.
Autorka: Ana Ivanov