Da li se sećaš one osobe iz odeljenja koja je bila mnogo pametna i odličan đak, ali nije znala da se ponaša u društvi, a kamoli da ima dečka ili devojku? Kako to da smo za neke stvari tako pametni, dok za druge nismo uopšte?
Inteligencija je karakteristika ljudi koja predstavlja visok nivo spoznaje, motivacije i samosvesti. Ona ljude snabdeva sposobnostima za učenje, formiranje koncepata i pojmova, razumevanje i razmišljanje, uključujući u to i kapacitete za prepoznavanje obrazaca, razumevanje ideja, planiranje, rešavanje problema i upotrebu jezika. Alfred Bine, jedan od najistaknutijih ličnosti u ovoj oblasti tumačio je inteligenciju kao rasuđivaje, drugačije nazvano zdrav razum, praktičan razum, inicijativa, sposobnost prilagođavanja okolnostima, samokritika. U ovu temu moraš da zagaziš sa razumevajem da ne postoji jedna univerzalna teorija ili paradigma i da svaka predstavlja veliki doprinos izučavanju. Pored toga, bitno je znati da i kultura utiče na naša viđenja, iskustva i da su zato različita znanja, tj. različite inteligencije domintnije u različitim kulturama.
Tako Spirman priča o gis faktoru, opštim sposobnostima i onim koje su specifične, uže i konkretnije, dok Katel govori o fluidnoj i kristalizovanoj inteligenciji, povezanim sa nasleđem, odnosno, sa iskustvom. Ova priča odlazi u krajnost sa nalazima Gilforda koji govore o 120 različitih tipova inteligencije.
Osoba koja se najviše pominje kada su u pitanju različite vrste inteligencije jeste Gardner sa svojom teorijom višestrukih inteligencija. Vizuelno-spacijalna inteligencija odnosi se na moć vizualizacije, proučavanju mapa, grafikona, video snimaka i fotografija, čitanje, pisanje, slikanje, sklapanju puzli. Obično podrazumeva izraženu maštu. Predstavlja sposobnost mišlenja u tri dimenzije. Verbalno-lingvistička inteligencija upućuje na korišćenje i artikulaciju reči, pisanje, usmeno izražavanje, dobra memorija. Takve osobe vole da pišu priče, čitaju, vode debate, koriste humor. Na žalost, ovaj tip inteligencije najviše se forsira u sistemu obrazovanja, na uštrb drugih. Logičko-matematička inteligencija omogućava da osobe razmišljaju brojevima. Krase ih veštine rešavanja problema i kompleksnih računica, razmišljanje o apstraktnim idejama, proučavanje naučnih eksperimenata. Bez muke pronalaze obrazce i uočavaju uzrok i posledice. Telesno-kinestetička inteligencija može se videti kod osoba koje se skladno kreću, osećaju se dobro u svom telu i koriste ga kako bi se izrazili. Oni najbolje uče kroz pokret i fizičku aktivnost i imaju dobar osećaj za vreme. Muzička inteligencija prisutna je kod onih koji dobro osećaju ritam i zvuk, pevaju i sviraju, lako prepoznaju tonove i muzičke obrasce, uče kroz muziku, imaju izraženo shvatanje muzičkih struktura, ritmova i nota. Interpersonalna inteligenecija predstavlja dobro razumevanje drugih i interakciju, procenu emocija, motiva, želja i namera. Imaju odlične verbalne i neverbalne veštine, a situaciju vide iz različitih uglova. Krasi ih sposobnost empatije i lakog uspostavljanje interakcije. Intrapersonalna inteligencija znači biti svestan sebe, svojih vrlina i mana i obuhvata sposobnost samoanalize, učenja i analiziranja vlastitih iskustava. Ovakve osobe su često introvertne. Naturalistička inteligencija ogleda se u skladu sa prirodom i zainteresovanosti za očuvanje i istraživanje okoline i učenje o drugim vrstama. Primećuju suptilne promene u svom okruženju i pamte detalje. Konzumerističko društvo koristi ovaj tip inteligencije u pravcu uviđanja razlika između automobila, odeće, obuće, šminke itd. Egzistencijalna inteligencija odnosi se na razmišljanje o filozofskim pitanjima, o egzistenciji, smislu života i postojanja, ali i o smrti.
Donekle proistekle iz ove podele, kao dve dominantne u današnje vreme, javljaju se socijalna i emocionalna inteligencija. Većina istraživača smatra da su one mnogo značajnije za tvoj život i uspeh od običnog IQ koeficijenta. Socijalna inteligencija, slična interpersonalnoj inteligenciji, povezana je sa snalaženjem u složenim društvenim situacijama i okruženju. Mnogi smatraju da je socijalna inteligencija upravo ono što nas definiše kao ljude. Iako na inteligenciju kao takvu ne možemo uticati, emocionalna inteligencija jeste ono na čemu možemo raditi ceo život. Ona se odnosi na samosvesnost (prepoznavanje sopstvenih osećanja i njihovih posledica), samoupravljanje (držanje emocija pod kontrolom), socijalna svesnost (razumevanje tuđih emocija i njihovih uticaja) i upravljanje odnosima (uticanje na tuđe emocije).
Kao što si mogao/la da primetiš, ova tema je veoma kompleksna, a tek smo zagrebali površinu. Veliki deo tereta jeste na našem obrazovnom sistemu i njegovom okretanju i otkrivanju svih aspekata i potencijala jednog učenika ili studenta tako da svako od nas ima jednaku mogućnost da pokaže svoj maksimum. A ti, kada sledeći put posumnjaš u sebe, seti se u kojim si to sve oblastima sjajan/na!